Политичари најбоље живе

У Србији данас најбоље живе политичари, сматра највећи број грађана наше земље. Како је показало недавно истраживање агенције "Стратеџик маркетинг рисрч", лекарска професија је најпривлачнија, а по мишљењу испитаника, а најмање су корумпирани пољопривредници и инжењери.

Ово истраживање рађено је заправо за потребе Независног удружења новинара, на репрезентативном узорку (1.073) грађана Србије старијих од 18 година, али је уједно дало и занимљиву слику о професијама и њиховом месту у нашем друштву данас.

По мишљењу испитаника, на лествици најзначајнијих занимања после лекара (96 одсто гласова) налазе се професори (90 одсто), па пољопривредници (87 одсто), инжењери (85 одсто), судије (81 одсто), економисти (77 одсто), банкари (66 одсто), новинари (56 одсто) и трговци (55 одсто), а последњи на лествици су политичари, које уважава 45 одсто анкетираних грађана. Међутим, чак 34 одсто ову струку сматра безначајном.

Политичари су лоше прошли и у питању у вези са за стручношћу и професионалношћу појединих професија, а у "истом кошу" су се нашли и посленици седме силе. Само 38 одсто испитаника је оценило стручност у новинарству као врло добру, а лошије је оцењена само професионалност политичара (57 процената).

Када је реч о економском статусу, највиши проценат испитаника сматра да најбоље живе политичари (92 одсто), потом адвокати (88 одсто), судије (85 одсто), банкари (84 одсто) и лекари (70 одсто). Једино су трговци (38 одсто) и пољопривредници (девет одсто) "виђени" као професије лошијег економског статуса. Али, као по правилу, они који најбоље живе су и најкорумпиранији тако да се скала битно не разликује. На првом месту су политичари (85 одсто грађана мисли да су корумпирани), па судије (75 одсто), адвокати (67 одсто), лекари (65 одсто), професори (58 одсто). Најмање корумпирани су трговци (тек 19 одсто испитаних мисли да су корумпирани), инжењери (13) и пољопривредници (четири одсто).

Стручњаци "Стратеџик маркетинга" питали су грађане коју би професију сада изабрали, када би могли да о томе одлуче у овом тренутку. Лествица најпривлачнијих занимања изгледа овако: лекар, банкар, политичар, инжењер, професор, пољопривредник, судија, економиста. Врло мали проценат испитаника би се определио за трговце, а још мањи за новинаре.

На овај сегмент вешто је надовезано још једно питање: ко у нашој земљи поставља ограничења, односно цензуру у преношењу информација. Највећи притисак на новинаре, одговорили су грађани, врше политичари, влада, тајкуни, организовани криминал и међународна заједница, а информације које најтеже долазе до грађана и које су најконтролисаније односе се на финансијске малверзације политичара и тајкуна, организовани криминал, статус Косова, проналажење Ратка Младића, итд.

Занимљиво је, међутим, да управо они који најбоље живе економски статус новинара оцењују високим оценама. То су пре свега политичари, јер чак 93 одсто њих мисли да новинари живе "добро", а њихово мишљење деле и банкари и адвокати (по 88 одсто). Али сами новинари свој статус виде много лошије него што га види општа популација. Само шест одсто новинара сматра да живи "добро", а чак 52 одсто одговара да живи "лоше". Стога и не изненађује податак да 51 одсто популације не би желело да им дете буде новинар, а 31 одсто испитаника кажу да "нису сигурни".

-----------------------------------------------------------

Новинари се информишу из "Политике"

Највиши проценат поверења грађани имају у ТВ Б 92 (47 одсто), ТВ Пинк (36) и Радио-телевизију Србије (35), а најмање верују "Куриру" (15), "Данасу" (12), "Пресу (11) и Радио Фокусу (пет одсто), показали су резултати овог истраживања. Оцењујући, међутим, стање у својој струци, новинари су навели да су за њих главни извори информисања ТВ Б 92, "Блиц", РТС и "Политика", а то су и медији у које имају највише поверења.