За собу 100, за стан 200 евра

Чим јесен закуца на врата цене станова и соба за изнајмљивање још више расту, јер у престоницу стиже хиљаде студента из унутрашњости који нису успели да обезбеде смештај у неком од 11 београдских домова.
У "студентским кућама" има око 12.000 кревета, али то није довољно јер ће само ове године на факултете Београдског универзитета бити уписано 18.000 бруцоша од којих половина, чије се школовање финансира из буџета, има право на смештај у домовима. Ако се рачуна да је барем половина студента из унутрашњости (али овај број је сигурно много већи) и када се додају старији студенти, јасно је да смештајни капацитети домова ни издалека нису довољни. Прошле године је у овој установи било око 1.000 места за бруцоше.
Иако им то изискује додатне трошкове, многи академци из унутрашњости су принуђени да стан или собу траже још у току лета, јер је тада понуда већа, а цене су ниже.

Милован Петровић, директор Студентског центра "Београд", објашњава да сваке године око 2.700 студената, који конкуришу за смештај у дому, остане испод црте. Ипак, они који једном добију право на смештај ретко кад подбаце и због ниског просека оцена изгубе ову привилегију. Већина има разлог више да се труди и да учи да би родитеље ослободила додатног трошка.

Према речима директора Петровића, у домовима око 10.000 буџетских студената смештај месечно плаћа од 750 до 1.100 динара, док скоро 2.000, који су били испод црте, плаћа економску цену од 5.500 до 8.000 динара. За све академце месечни трошкови исхране су око 3.000 динара.

– Иако су економске цене смештаја више, родитељи више воле да су им деца у дому, па макар плаћали исто као да им изнајмљују собу. Свесни су да студенти овде имају добре услове за учење, Интернет центар и да је безбедност на завидном нивоу – сматра Петровић.

Они који ни на овај начин не успеју да добију кревет, а испуњавају услове за пријем, имају шансу да, по бенефицираним ценама, одређено време станују у дому и да спавају у соби пријатеља, браће или сестара. Ову услугу је само у Студентском граду прошле године користило од 200 до 300 академаца.

Ипак, свим самофинансирајућим студентима, младићима и девојкама са приватних високошколских установа, као и великом броју буџетских студената на крају преостаје да узму новине са огласима у руке и да покушају да нађу адекватан смештај.

Када први пут почну да траже стан студенти се обично изненаде колико овај посао захтева труда.

– Желим да станујем са другом са којим сам живео у дому ученика. Будући да сам уписао Правни факултет, тражимо једнособан стан у близини Дома "Краљ Александар Први", у којем ћемо се хранити. Надали смо се да ћемо наћи пристојан стан за 200 евра, али то је изгледа немогуће. Прво смо звали огласе и јављале су нам се стално агенције. Пошто бисмо хтели да нађемо стан без посредника дали смо јуче оглас. За један дан звало ме је пет-шест људи. Сви су поприлично нереални. Нуде нам станове у Миријеву и у удаљеним деловима Звездаре, без централног грејања и машине за веш, од 200 до 250 евра. Мислио сам да ће ово ићи лакше – пожалио се Иван Нинић, бруцош Правног факултета.

У агенцијама за продају и изнајмљивање станова кажу да бруцоши углавном траже собе, које могу да се изнајме по цени од 100 евра у центру града, па до 70 и 50 на периферији (у Борчи, Железнику или Сремчици).

Искуство студената, како су нам рекли, указује да се цене соба крећу од 100 до 150 евра. Код строжих станодаваца купање је дозвољено једном или два пута седмично, а употреба кухиње најчешће подразумева само кување кафе и подгревање хране донете од родитеља. Посете углавном нису дозвољене или су ограничене. Због тога се студенти најчешће и удружују, па изнајмљују веће станове.

Радомир Мркић, студент ветеран у тражењу станова, објашњава да је за шест година, за кирију станодавцима, издвојио од осам до десет хиљада евра. При томе је свако лето проводио код родитеља у Чачку, а на јесен је опет тражио нови стан.

– У једном огласу сам прочитао да газда издаје собу од 18 метара квадратних за 100 евра. Када сам отишао видео сам да у соби има неких ствари, па сам питао чије су. Испоставило се да у соби станује још неко и да само кревет кошта 100 евра. Такође, старија госпођа у Новом Београду, која је собу издавала за 120 евра, јасно ми је рекла да њој одговарају само станари који раде од ујутро до увече. Одустао сам од тражења собе – прича своје догодовштине Радомир.

И приликом тражења станова наилазио је на сличне случајеве.

Кирија за гарсоњеру на Звездари, у близини Дома "Рифат Бурџевић", која је заинтересовала нашег саговорника, била је 100 евра. Али, стан није имао купатило, па је власник рекао да је Дом близу и да су тамо заједничка купатила, која његов станар може да искористи. Такође, једнособан стан у близини стадиона "Маракана" за који је требало издвојити 150 евра није имао купатило, а WC шоља је само једном завесом била одвојена од остатка собе.

Ипак, кад родитељи немају много новца студенти пристају на разне непријатности, јер немају много избора ако желе да се школују.

Јелена Кисин

-----------------------------------------------------------

Агенцијске преваре

Потрагу за станом кваре и бројни "мамац" огласи, у којима се нуде комфорни станови на атрактивним локацијама, по најчешће невероватно повољној цени. Када се јавите на оглас, у највећем броју случајева с друге стране је агенцијска службеница, која објашњава да је за разгледање стана неопходно прво плаћање чланарине која износи од 25 до 30 евра. Агенти вас убеде да је реч о озбиљној агенцији, да ћете потписати уговор и да ћете док не нађете оно што вам одговара добијати адресе станова који се изнајмљују. Међутим, у пракси, уместо власника жељеног стана, клијента на адреси најчешће дочека - пространа пољана.

У какав зачарани круг може човек да упадне док тражи стан сведочи и искуство Петра Марковића.

- Пронашао сам оглас да се издаје једнособан стан на Бањици, на дванаестом спрату једног од пет солитера, комплетно намештен и са централним грејањем за 170 евра. Окренем број телефона кад оно агенција. Љубазан женски глас ме је уверио да стан није издат, да могу да га погледам, да није реч о превари. Потребно је само да дођем, потпишем уговор и дам 25 евра за чланарину, а они ће ми сваког дана дати најмање десет адреса станова који се изнајмљују. На моје велико изненађење стан је био онакав како је описан у огласу. Младић који је показао стан представио се као Милан и казао да ту станује већ годину дана, али да је због високих режија морао да нађе други смештај. Одушевљен тражим број газде да се са њим договорим о свему. Е, ту почиње игранка из снова. После бројних перипетија испостави се да је тај наивни студент, заправо газда, који има договор са неколико агенција. Он показује свој стан и тако навлачи чланове агенцијама, за то добија пристојну провизију, а ако се неко озбиљно упеца, као ја, саопшти му да се газда предомислио и да стан више није за издавање - објашњава Петровић детаље својих недавних мука.

Нешто другачије искуство у изнајмљивању стана има Слободан Арсенијевић, који је, ипак, успео да изађе на крај са агенцијским малверзацијама:

- Платио сам 30 евра за чланарину агенцији до које сам дошао када сам се јавио на оглас "који је обећавао" и одмах добио три адресе које су ми одговарале. Љубазна службеница је у мом присуству позивала власнике станова уверавајући ме да могу одмах да их погледам. Ту почиње мој ход по мукама: стан на првој адреси није био за изнајмљивање и логично сам помислио да су погрешили у агенцији. Признајем, лампица ми се упалила тек када сам стигао до другог стана и схватио да зграда поред Скупштине Србије не постоји (ту је парк). Наравно, био сам упоран и на трећој адреси схватио да је стан на петом спрату, али у згради која има - четири спрата. Изнервиран вратио сам се у агенцију и запретио да ћу их истог тренутка пријавити полицији. Жена је одмах позвала власника агенције, који ми је у року од десет минута дао адресе станова, који се заиста издају.

Г. Б.