Прете ми вештачким несташицама лекова

Републички фонд за здравствено осигурање је, захваљујући централизованој јавној набавци најскупљих лекова за болнице, већ уштедео 32 милиона евра само за ову годину. Ова средства биће још већа када по истом принципу крену и набавке лекова за апотекарске установе.

Фонд је закључио оквирне споразуме са бројним добављачима и оборио цене болничких лекова са Б и Ц листе, у просеку за 20 одсто. Како је „Политика” ових дана писала, ова реформа, међутим, још није спроведена до краја, има доста притисака и ако се узме у обзир о ком новцу је реч, опструкције фармацеутског лобија ће је и даље пратити.

У разговору за наш лист проф. др Момчило Бабић, директор РФЗО каже да су у 2014. години централизованом јавном набавком обухваћене све болнице и домови здравља, док ће следеће године бити укључене и апотеке. У болницама ове набавке вреде 15 милијарди, а у апотекама 32 милијарде динара.

Светска банка је објавила да је до сада уштеђено 32 милиона евра. То је огроман новац, где је он до сада завршавао?

У спровођењу тендера Светска банка је пружила драгоцену помоћ кроз савете најбољих експерата за лекове, а пре свега непроцењиву помоћ и подршку пружио је експерт Андреас Сајтер, који је у септембру 2013. године посетио Србију и РФЗО.
Та средства су у претходном систему остајала у ланцу снабдевања лековима, између произвођача лекова, веледрогерија и здравствених установа. Произвођачи су одобравали високе бонитете веледрогеријама, а оне су део тих бонитета преносиле здравственим установама. Овај систем не само да је био скуп, неефикасан и коруптиван, већ је довео и до дуга здравствених установа према добављачима у износу од најмање 5,7 милијарди динара, који је крајем 2012. године претворен у јавни дуг.

Мислите ли да на овакав начин може да се стави тачка на корупцију у здравственим установама које су раније појединачно расписивале тендере за набавку лекова, а сада видимо и како?

У Националној стратегији за борбу против корупције, јавне набавке у здравству препознате су као поље ризика од корупције. Централизацијом јавних набавки лекова елиминише се могућност корупције, у овој области пошто је критеријум за избор добављача – најнижа понуђена цена. Међутим, ризици од корупције и даље постоје у другим областима здравства као што су допунски рад лекара, трошење средстава из буџета или донација, примање поклона, сукоб интереса, листе чекања, пружање ванстандардних услуга, однос између фармацеутских кућа и лекара и друге области.

Критичари ових промена кажу да су управо најниже цене, као критеријум набавке лекова, потенцијална опасност да ћемо добијати медикаменте лошијег квалитета?

Све здравствене установе добиле су исте лекове које су саме набављале раније, односно лекове који се налазе на листама Б и Ц, а једина разлика је у нижој цени, која је постигнута већом конкуренцијом између понуђача на тржишту.

Шта је са несташицама, рецимо цитостатика, стентова, лекова за оболеле од мултиплесклерозе? Да ли су оне директна последица централизоване набавке и могућности приговора добављача који одуговлаче процес?

Приговори понуђача и одуговлачење процеса набавке су веома чести у децентрализованом систему, када здравствене установе саме набављају лекове и медицинска средства и због тога долази до повремених несташица лекова и средстава које обезбеђују саме установе. У централизованим јавним набавкама лекова са Б и Ц листе није било ниједног захтева за заштиту права понуђача, пре свега због транспарентности поступака, али и квалитета тендерске документације, која је била припремљена у складу са стандардном тендерском документацијом Светске банке. У израду техничке спецификације били су укључени представници здравствених установа, чиме је обезбеђено да се задовоље специфичне потребе сваке појединачне установе.

Предности су познате, које су мане овог система набавке?

Са обједињеном набавком велике количине лекова постиже се већа конкуренција између понуђача на тржишту, па тако и ниже цене. Сви пацијенти у Србији могу тако да се лече истим лековима који коштају исто. Раније се дешавало да мали домови здравља плаћају лекове скупље од већих здравствених установа.
Највећа мана централизоване јавне набавке у свим системима на свету је стварање монопола и немогућност малих и средњих предузећа да учествују у набавкама. Уколико се креирају тендерски захтеви које може да задовољи мали број понуђача, онда су монополи неизбежни. Међутим, водили смо рачуна о томе и тендер је подељен на велики број партија, тако да су оквирни споразуми закључени са 20 различитих добављача, међу којима је и неколико малих предузећа.

Има ли претњи? Осећате ли се угроженим и да ли сте у сукобу са такозваном „фармакомафијом” и разним лобијима?

Свестан сам са ким имам посла. Од првог дана сам, као и моји сарадници изложен претњама и на неки начин уценама. Индиректно наравно, јер нико од њих нема ни прилику да се са мном сретне, јер од почетка мандата нема сусрета ни приватно ни службено са добављачима РФЗО. Службеници који воде разговоре са фирмама морају о свему да направе службену белешку, а онај ко то не уради прави тежу повреду радне дужности. Знам да када некоме, ко је са тим рачунао, „узмете” 32,6 милиона евра неће мировати.

Имате ли конкретних претњи?

Преко таблоидних медија сам стално изложен дезавуисању и нападима без основа. Прети ми се вештачким несташицама лекова. Ових дана ми преносе претње да ће ме сменити преко новог министра здравља Златибора Лончара, да ће ми „напаковати” преко државног ревизора Радослава Сретеновића. Моја породица и пријатељи ме упозоравају да се „чувам”, јер они могу и физички да насрну. Мени је савест мирна, радим у државном и националном интересу, по програму нове владе. Тврдим да ни динар нисам узео ни од кога. И не плашим се ничега!