Хитни закони уштедеће милионе у буџету

Много више рада у јавном интересу, а мање казни затвора за лакша кривична дела и прекршаје, биће омогућени новим Законом о извршењу кривичних санкција и новим Законом о пробацији и извршењу ванзаводских санкција и мера, које ће Скупштина Србије да разматра по хитном поступку.

Реч је о законима који одавно чекају да буду усвојени, као и још шест законских предлога из области правосуђа које је Влада Србије усвојила у четвртак. Један од њих односи се на такозвану медијацију – предлог закона о посредовању при решавању спорова. Ту су и предлози закона о правобранилаштву, као и о изменама и допунама кривичног, парничног и ванпарничног поступка и измене и допуне Закона о извршењу и обезбеђењу.

Кад је реч Законику о кривичном поступку (ЗКП), о чијим се недостацима последњих месеци много говори, за сада у скупштинску процедуру улазе само незнатне измене и допуне, а озбиљнија реформа кривичног поступка тек предстоји у будућности.

За казнену политику изузетно су важни закони који чине саставни део Стратегије развоја система извршења кривичних санкција у Републици Србији од 2013. до 2020. године.

Тренутно је у Србији 556 осуђених на казне које нису затворске, а од тога само њих 90 извршава казну рада у јавном интересу.

– Користи од система алтернативног извршења санкција за државу су вишеструке, а највише се огледају у великим буџетским уштедама, које су само током прошле године биле више од 60 милиона динара – рекао је министар правде Никола Селаковић када је недавно отворио четрнаесту по реду канцеларију за алтернативне санкције у Србији.

До краја године треба да буду отворене канцеларије које ће покрити територије свих виших судова, па ће грађани имати прилику да казне за лакша кривична дела и прекршајне казне извршавају на алтернативан начин – у кућном затвору, са или без мере електронског надзора или казном рада у јавном интересу.

Закон о извршењу ванзаводских санкција и мера детаљно уређује рад канцеларија и повереника за спровођење алтернативних санкција, али и начине помоћи осуђеницима после извршене казне затвора, што такође треба да смањи такозвану криминалну инфекцију. Дугорочни циљ овог закона јесте и растерећење затвора.

Капацитет свих затворских установа у Србији тренутно је 9.300 особа, а донедавно су затвори имали 7.500 места. Овај податак изнео је министар Селаковић у уторак на конференцији за новинаре у Влади Србије, када је представљена јавна кампања „Поштуј закон, подржи ред”.

– На издржавању казне затвора налази се око 10.200 особа и то је показатељ да је ситуација знатно побољшана, иако није сјајна. Мало је познато да су затвори у неким земљама ЕУ много више пребукирани. Италијански затвори имају капацитет за око 35.000 особа, а у њима се налази више од 70.000 затвореника. Јасно је да наша ситуација није добра, али је знатно боља у односу на пример Италије. Посветили смо много пажње систему затворских установа и то ћемо наставити да радимо, не само кроз реконструкције и реновирања затвора, него управо кроз јачање система алтернативних санкција – рекао је Селаковић.

Он је нагласио да ће ускоро бити отворено још девет преосталих канцеларија за алтернативне санкције, међу којима је најзначајнији рад у јавном интересу, као и да ће наредне недеље бити усвојени Закон о извршењу ванзаводских санкција и мера и Закон о извршењу кривичних санкција.
Усвајање ових закона је важно управо и због Закона о прекршајима, који се примењује од 1. марта.

Да би судије за прекршаје могле у већој мери да изричу казне рада у јавном интересу, уместо казне затвора, неопходно је да могу да примењују ова два закона која ће Скупштина Србије усвојити по хитном поступку.