Полиција одблокирала депонију у Винчи

После пет дана полиција је омогућила камионима препуним ђубрета да дођу до депоније у Винчи. Али, житељи овог места и Радмиловца не одустају од протеста због изградње далековода изнад њихових кућа. Тако је избегнут „напуљски сценарио” – да Београд попут италијанског града у једном тренутку постане затрпан отпадом. Проблеми са одношењем ђубрета почели су када су житељи Винче и Радмиловца због изградње далековода изнад њихових кућа блокирали улаз у тамошњу депонију, јер не прихватају да ту прође траса ових водова.

Комуналне службе некако су успевале да одвезу ђубре преко алтернативног правца који води кроз палилулске њиве у Великом селу, али и овај „коридор” пресекла је киша претворивши га у каљугу.

У „Градској чистоћи” покушали су да нађу и друга решења, па је смеће истоварано на депоније у Обреновцу, Лазаревцу, Панчеву, Јакову, Руми. Али капацитет ових простора је до сто тона дневно, док „Винча” прихвата око 1.500 тона.

Проблем житеља који протестују требало би да буде решаван на нивоу републике, чији је и пројекат спорни далеководи. Али, претња од нагомилавања смећа по граду „виси” над новом градском власти. Решавање питања отпада и винчанских барикада један је од првих озбиљних тестова за нову владу престонице који би требало санирати пре него што се њени челници уопште прихвате смањења дуга главног града, тешких одлука о јавном превозу, „Београду на води”, поплавама у приградским насељима...

Упркос томе што проблем расте – више хиљада кубика новог ђубрета, представници града ни јуче, бар до закључења овог броја, нису се званично оглашавали. Они ћуте, смеће је све већа мука Београђана, а грађани Радмиловца и дела Винче одлучно најављују да неће мрднути са барикада док траса далековода не буде измештена.

--------------------------------

Интервентна јединица Полицијске управе Београд деблокирала је око 17.45 часова улаз у Депонију „Винча”, пред којом су мештани тог села и насеља Радмиловац још у четвртак подигли барикаде. У полицији су рекли да ће на том месту остати док год то буде потребно.

Одмах пошто је деблокиран улаз у депонију, камиони „Градске чистоће” почели су да довозе смеће. До 20 сати истоварено је 80 возила тог комуналног предузећа. Мештани Винче су и даље у близини улаза у депонију и кажу да неће одустати од захтева да „Електромрежа Србије” измести планирану трасу далековода за трафо станицу „Београд 20” на безбедну удаљеност од њихових кућа и школе.

У пат позицији која месецима траје између ЕМС-а и житеља ова два грочанска насеља, који не прихватају објашњења да им не прете никаква штетна зрачења, за таоца је пре пет дана узета – комунална хигијена Београда. Камиони „Градске чистоће” били су онемогућени да приђу депонији у Винчи (док није пала киша, пробијали су се алтернативним земљаним путем кроз Велико Село) па су престоничко ђубре одвозили на депоније у Обреновцу, Панчеву, Руми, Јакову, Лазаревцу...

Грађани желе да сачувају своје породице од штетног зрачења (Фото Д. Јевремовић)

– Ово је миран скуп. Извињавамо се грађанима због блокаде депоније, али на такав потез одлучили смо се да бисмо здравље својих породица сачували од штетног утицаја зрачења далековода. Обраћали смо се свим релевантним градским и републичким институцијама и функционерима, али нисмо добили никакав одговор. Чак нас ни овде, на барикадама, нико није посетио и саслушао – нагласио је јуче око подне Дејан Миловановић, један од мештана Радмиловца.

Пројекат у који је уцртана траса далековода сачињен је још 1986. године, али су многи од власника парцела и кућа, како тврди Миловановић, сазнали да ће изнад њихових глава проћи каблови далековода тек када су последњих пет година, један по један, позивани ради експропријације земљишта за подизање стубова далековода.

Власници појединих кућа изнад којих би требало да пређу каблови имају грађевинске и употребне дозволе.Они који су нелегално зидали, поднели су захтеве за легализацију и та процедура још траје.

У прилог аргумената ЕМС-а да су на овом делу трасе далековода планирани највиши безбедносни стандарди (каблови ће бити на висини од 21 метар, што је 10 метара више него што прописује регулатива у ЕУ) говори и чињеница да је 60 метара од трасе 1990. изграђена ОШ „Никола Тесла”, коју похађа 2.300 ђака. Поред осмолетке су и два обданишта, са укупно 1.300 малишана.

– Управо то нам не иде у главу, како је држава могла да дозволи да далековод буде над ивицом школског дворишта. Ми не можемо да се помиримо са тиме да ће деца туда свакодневно пролазити и задржавати се – упорни су житељи овог дела општине Гроцка, понављајући да неће одустати од захтева да се траса далековода измести.

У„Електромрежи Србије” једнако су одлучни у ставу да од плана утемељеног 1986. нема одступања. Обећавају да ће трафо станица „Београд 20” прорадити за годину и по дана и додају да актуелни протести житеља Винче и Радмиловца и нису тако масовни.

– Склопили смо уговоре о откупу земљишта за 55 стубова, спорна су само четири, од којих су три у Радмиловцу где је и епицентар протеста. Постављање тих стубова оспорава неколико људи. Држава је градњу далековода и „Београда 20” прогласила за пројекат од највећег јавног значаја. Да смо хтели, могли смо и да срушимо објекте на траси далековода, али ми смо покушавали да се договоримо са грађанима. Померали смо стубове напред и назад како бисмо им сачували и нелегално саграђене куће – истакли су у ЕМС-у и додали да су одлазили да преговарају са грађанима, али да су ови одбили да причају са њима.

– Где год смо у Србији градили далеководе, грађани су се бунили. Али никада нисмо одступали од у планове уцртаних траса. Било је уступака и померања далековода напред, назад, као и у случају „Београда 20”, али одступања удесно или улево нигде није било – наглашавају у ЕМС-у и додају да градња 18 километара далековода чији спорни део пролази кроз Винчу и Радмиловац, кошта 3,5 милиона евра. А за свако, па и минимално померање трасе далековода, како су и раније истицали у ЕМС-у, потребно је пет година за прибављање нове техничке и инвестиционе документације.

----------------------------------------------

Грађевинске дозволе – пропуст власти

Биљана Губеринић, начелница Одељења за урбанизам општине Гроцка, каже да су последњи ортофото снимци из 2008 (снимање територије из авиона) показали да је на траси далековода изграђено седам објеката са грађевинском дозволом и 42 нелегалне куће. На питање како је општина могла да изда дозволе на спорном коридору ако је према планском документу још 1986. године позната траса стубова и жица за пренос високонапонске електричне енергије, Губеринићева одговара:

– Седам дозвола за куће власници су добили пре 10-15 година када планови нису били у дигиталном облику и било је много теже имати прецизан увид у коридоре далековода. Очигледно је да је администрација тада направила пропуст. Људи који су добили уредне папире за градњу имали су и сагласност ЕМС-а, а његов пристанак добијали су и у процесу легализације – тврди Биљана Губеринић.

Бесправне куће општина Гроцка није у међувремену рушила јер, како каже наша саговорница, за то нису имали новца, нити је „тако једноставно масовно уклонити нелегалне објекте”.

----------------------------------------------

Непредвиђени трошак премашио десетак хиљада евра

Још није познато колико ће „Чистоћу” коштати ванредна ситуација, али су прве процене да је непредвиђени трошак премашио десетак хиљада евра.

Проблем са одвозом смећа није имала само „Градска чистоћа”, већ и ЈКП „Градске пијаце”.

– Само у суботу смо на депонију у Обреновцу превезли 48 тона отпада – објашњава Марија Бошњаковић, менаџер за односе с јавношћу у ЈКП „Градске пијаце”, и напомиње да је у просеку у овом периоду потребно да се са пијаца уклони и до тридесетак тона дневно.