Друга главна врлина: Нада

Специјално за "Политику " - Пауло Коељо

Према речнику: именица женског рода, склоност духа да верује да је нешто могуће; друга хришћанска врлина; ишчекивање; уздање; вероватност.По Исусовим речима: "Погледајте на птице небеске како не сију, нити жњу, ни сабирају у житнице; па отац ваш небески храни их. Нијесте ли ви много претежнији од њих? А ко од вас бринући се може примакнути расту својему лакат један? И за одијело што се бринете? Погледајте на љиљане у пољу како расту; не труде се нити преду. Али ја вам кажем да ни Соломун у својој слави не обуче се као један од њих. А кад траву по пољу, која данас јест а сјутра се у пећ баца, Бог тако одијева; а камоли вас, маловјерни?" (Јеванђеље по Матеју, 6:26-30)

За старе Грке: У једном од класичних митова о стварању, врховни бог Зевс, бесан на Прометеја што је украо огањ, донео га на Земљу и тиме поклонио човеку независност, шаље Пандору да се уда за Прометејевог брата Епиметеја. Пандора носи са собом једну кутију, коју јој је забрањено да отвори. Међутим, као и код Еве у хришћанском миту, и код ње је превагнула радозналост: отворила је поклопац да види шта је унутра, и истог часа сва зла, несреће и болести изађоше из кутије и распршише се по Земљи. Унутра остаде само једно: Нада, једино оружје за борбу против свих несрећа и зала расутих по свету.

Четири највеће наде човечанства: 1) долазак Месије (у хришћанству, Христов повратак; у исламу и јудаизму, први долазак); 2) проналазак лека против рака; 3) откриће ванземаљског живота; 4) светски мир (извор: резултати једног новинског истраживања о највећим очекивањима у 1996. години).

Једна истинита прича – Са пет година, Глен Канинген (1909–1988) задобио је тешке опекотине по ногама и лекари нису имали никакве наде у његово излечење. Сви су сматрали да је осуђен да проведе остатак живота у инвалидским колицима.

Глен Канинген није се обазирао на мишљење лекара и већ следеће недеље устао је из постеље.

– Лекари су видели само моје ноге, али не и моје срце. А сада ћу трчати брже од свих људи на свету.

Године 1934. оборио је светски рекорд на 1.500 метара, резултатом од четири минута и шест секунди. Био је проглашен за атлетичара века на Медисон сквер гардену.

Из једне хасидске приче (по хебрејском предању): После четрдесет дана потопа, Ноје изађе из ковчега. Сишао је пун наде, запалио тамјан, осврнуо се око себе, али све што је видео било је пустош и смрт. Тад Ноје завапи:

"Боже свемогући, ако си знао будућност, зашто си створио човека? Само зато да би уживао да га кажњаваш?"

Троструки мирис подиже се до небеса: дим тамјана, мирис Нојевих суза и мирис његових дела. Тада се зачу и одговор:

"Молитве праведника увек бивају услишене. Рећи ћу ти зашто сам то учинио: да би ти могао да схватиш своје дело. Ти и твоји потомци ћете уз помоћ наде увек обнављати свет поникао ни из чега. На тај начин ћемо поделити наш рад и његове последице: сад смо обојица одговорни."

Четири највеће наде сваког појединца: 1) сусрет са вољеном особом; 2) одсуство финансијских проблема; 3) одсуство болести; 4) бесмртност (извор: Ервинг Волас: Књига спискова, 1977)

У нади да ће га се сећати Велики калиф Харун ал Рашид одлучи да подигне велелепну палату која ће показати сву величину његовог царства. Поред одабраног земљишта налазила се једна колиба. Ал Рашид замоли свог министра да убеди њеног власника – једног старог ткача – да је прода како би могли да је сруше. Министар је покушао, али без успеха. Кад се вратио у палату необављена посла, сви су предложили калифу да једноставно избаци старца из колибе.

"Не, нипошто", одговори калиф. "Она ће постати део моје задужбине мом народу. Када би видели палату, сви би рекли: калиф је био велики. А кад буду видели колибу, рећи ће: био је праведан, јер је поштовао жеље других људи."