Druga glavna vrlina: Nada

Specijalno za "Politiku " - Paulo Koeljo

Prema rečniku: imenica ženskog roda, sklonost duha da veruje da je nešto moguće; druga hrišćanska vrlina; iščekivanje; uzdanje; verovatnost.Po Isusovim rečima: "Pogledajte na ptice nebeske kako ne siju, niti žnju, ni sabiraju u žitnice; pa otac vaš nebeski hrani ih. Nijeste li vi mnogo pretežniji od njih? A ko od vas brinući se može primaknuti rastu svojemu lakat jedan? I za odijelo što se brinete? Pogledajte na ljiljane u polju kako rastu; ne trude se niti predu. Ali ja vam kažem da ni Solomun u svojoj slavi ne obuče se kao jedan od njih. A kad travu po polju, koja danas jest a sjutra se u peć baca, Bog tako odijeva; a kamoli vas, malovjerni?" (Jevanđelje po Mateju, 6:26-30)

Za stare Grke: U jednom od klasičnih mitova o stvaranju, vrhovni bog Zevs, besan na Prometeja što je ukrao oganj, doneo ga na Zemlju i time poklonio čoveku nezavisnost, šalje Pandoru da se uda za Prometejevog brata Epimeteja. Pandora nosi sa sobom jednu kutiju, koju joj je zabranjeno da otvori. Međutim, kao i kod Eve u hrišćanskom mitu, i kod nje je prevagnula radoznalost: otvorila je poklopac da vidi šta je unutra, i istog časa sva zla, nesreće i bolesti izađoše iz kutije i raspršiše se po Zemlji. Unutra ostade samo jedno: Nada, jedino oružje za borbu protiv svih nesreća i zala rasutih po svetu.

Četiri najveće nade čovečanstva: 1) dolazak Mesije (u hrišćanstvu, Hristov povratak; u islamu i judaizmu, prvi dolazak); 2) pronalazak leka protiv raka; 3) otkriće vanzemaljskog života; 4) svetski mir (izvor: rezultati jednog novinskog istraživanja o najvećim očekivanjima u 1996. godini).

Jedna istinita priča – Sa pet godina, Glen Kaningen (1909–1988) zadobio je teške opekotine po nogama i lekari nisu imali nikakve nade u njegovo izlečenje. Svi su smatrali da je osuđen da provede ostatak života u invalidskim kolicima.

Glen Kaningen nije se obazirao na mišljenje lekara i već sledeće nedelje ustao je iz postelje.

– Lekari su videli samo moje noge, ali ne i moje srce. A sada ću trčati brže od svih ljudi na svetu.

Godine 1934. oborio je svetski rekord na 1.500 metara, rezultatom od četiri minuta i šest sekundi. Bio je proglašen za atletičara veka na Medison skver gardenu.

Iz jedne hasidske priče (po hebrejskom predanju): Posle četrdeset dana potopa, Noje izađe iz kovčega. Sišao je pun nade, zapalio tamjan, osvrnuo se oko sebe, ali sve što je video bilo je pustoš i smrt. Tad Noje zavapi:

"Bože svemogući, ako si znao budućnost, zašto si stvorio čoveka? Samo zato da bi uživao da ga kažnjavaš?"

Trostruki miris podiže se do nebesa: dim tamjana, miris Nojevih suza i miris njegovih dela. Tada se začu i odgovor:

"Molitve pravednika uvek bivaju uslišene. Reći ću ti zašto sam to učinio: da bi ti mogao da shvatiš svoje delo. Ti i tvoji potomci ćete uz pomoć nade uvek obnavljati svet ponikao ni iz čega. Na taj način ćemo podeliti naš rad i njegove posledice: sad smo obojica odgovorni."

Četiri najveće nade svakog pojedinca: 1) susret sa voljenom osobom; 2) odsustvo finansijskih problema; 3) odsustvo bolesti; 4) besmrtnost (izvor: Erving Volas: Knjiga spiskova, 1977)

U nadi da će ga se sećati Veliki kalif Harun al Rašid odluči da podigne velelepnu palatu koja će pokazati svu veličinu njegovog carstva. Pored odabranog zemljišta nalazila se jedna koliba. Al Rašid zamoli svog ministra da ubedi njenog vlasnika – jednog starog tkača – da je proda kako bi mogli da je sruše. Ministar je pokušao, ali bez uspeha. Kad se vratio u palatu neobavljena posla, svi su predložili kalifu da jednostavno izbaci starca iz kolibe.

"Ne, nipošto", odgovori kalif. "Ona će postati deo moje zadužbine mom narodu. Kada bi videli palatu, svi bi rekli: kalif je bio veliki. A kad budu videli kolibu, reći će: bio je pravedan, jer je poštovao želje drugih ljudi."