Нисмо "супермаркет" фестивал

Специјално за "Политику"
Вербије, августа – После 150 концерата у главном и пратећем програму, у швајцарском ски-центру Вербијеу је 5. августа концертом "УБС симфонијског оркестра" под управом сер Ендрју Дејвиса, са дуом Лабек и Џошуа Белом, завршен 14. летњи музички фестивал. Наш саговорник је Ави Шошани, уметнички директор фестивала, током главне сезоне познатији као генерални секретар израелске Филхармоније. У успешној причи о "малом-великом" фестивалу је од почетка деведесетих 20. века заједно са менаџером и продуцентом Мартином Енгстромом, са којим чини један од најутицајнијих тандема у свету класике. Док разговарамо, Шошани сређује хрпу папира са финалним нацртима програма за 2008. годину…

Фестивал је ове године имао скоро 40.000 посетилаца а многима се дешавало да једва испрате "паклени" темпо од три до четири велика концерта дневно. Да ли је Вербије постао "превелик", имајући у виду да је осмишљен као мала музичка летња оаза?

Сматрам да смо сада достигли праву величину и максимални опсег фестивала, и ја не бих волео да више растемо. Верујем да и даље успевамо да будемо свежи, другачији и један од начина да то постигнемо је више паралелних програма, наравно. Ове године смо имали по 15 дневних дешавања и издржали смо и експеримент са паралелним главним вечерњим концертима (примера ради – концерт Марте Аргерич и Михаила Плетњова са "УБС оркестром" одржавао се у исто време са концертом популарног баритона Томаса Квастхофа и пијанисткиње Елен Гримо, прим Т. П.). Сви простори су били пуни, али, признајем, на ивици ризика.

Главни шарм фестивала је комбиновање програма познатих музичара и њихово камерно музицирање... да ли је тешко направити равнотежу између њихових жеља?

Не, није тешко направити програм и ускладити све велике звезде, јер сви добро знају шта је идеја овог фестивала и радо се прилагођавају. Рецимо, сви знају да имамо резиденцијални омладински оркестар и да нисмо "супермаркет" фестивал на коме свако тражи шта хоће. Ми са овим оркестром имамо мисију да образујемо младе музичаре и зато се држимо принципа да увек имамо понеког диригента из централне Европе, припадника немачке школе (на пример, Савалиша или Мазура) јер деца треба да науче Брамса, Малера... Онда, увек имамо и неколико руских диригената који их уче руској школи, Темирканов је пример сјајног диригента и изврсног педагога. Зубин Мехта, опет, младе музичаре учи како да разумеју Берлиоза и да не морају бити рођени Французи да би добро изводили француске ауторе…

Недавно сте са Израелском филхармонијом били у Београду. Уверили сте се да имамо заинтересовану и информисану публику, али, са друге стране, тржиште дискова класичне музике код нас уопште не постоји…

Да вас утешим: данас у свету нико више не купује дискове! Већ годинама влада велика криза чак и на некадашњим најјачим тржиштима – у Немачкој, Британији, САД. Наша цивилизација проживљава озбиљну кризу конзумирања класичне музике. Томе је делимично допринео и интернет, али је са друге стране и тржиште веома засићено. Дошло је до великог бума када се прешло са винила на компакт-дискове, јер су сви желели да имају што већи каталог дела класичне музике у новој технологији али, када је тај талас прошао, наступила је криза која траје и данас.

Шта је решење?

Не знам. Ја сам у овом бизнису 34 године а 16 година сам везан за овај фестивал, и тврдим вам да нико нема решење за актуелну кризу. Вербије је успешан фестивал јер се одржава на прелепој локацији. Људи овде дођу на пар дана, преко дана уживају у планинском месту, а увече на сјајним концертима. Карте се овде одлично продају јер постоји навика уживања у тзв. "културном туризму". Поређења ради, програм једног симфонијског концерта са најбољим оркестром и диригентом ћу у Тел Авиву можда успети уз много рекламе да продам за месец дана, а овде за исти концерт за два дана распродамо 1.500 карата.

У Вербијеу је ове године музицирало преко 30 врхунских солиста и диригената. Морам да Вас питам чији наступ издвајате?

Не волим таква питања јер је међу одличнима тешко издвојити најбоље… али ево, издвајам немачког диригента Манфреда Хонека који је у последњем тренутку заменио Џејмса Ливајна и сјајним тумачењем Брамсовог и Моцартовог Реквијема освојио не само нас него и публику и ансамбле са којима је радио. Њему предвиђам даљи успон у каријери и сигурно ћемо га поново звати, то је врхунски професионалац и одличан педагог. То са "ускакањем" у последњем тренутку прави уметници увек добро искористе. Ја сам фасциниран 26-годишњим Густавом Дудамелом који се прославио када је пре неколико година за пултом Израелске филхармоније заменио Зубина Мехту. Трудићу се да и њега доведем следеће године. Али, да завршим причу о овогодишњем фестивалу… рећи ћу оно што сви знају, да кинески пијаниста Ланг Ланг има изванредну енергију и да апсолутно заслужује сензационалан успех који је доживео.

Али и он није једини вундеркинд из Кине, већ их има неколико… Данас је конкуренција и борба међу солистима застрашујућа, не зна се ко је од кога бољи. Како у кризи о којој сте говорили опстају извођачи?

Дискографске куће су неумољиве и сурове према извођачима, а ту убрајам и диригенте! Подстиче се поплава талентованих музичара који се стално регрутују из редова све млађих вундеркинда. Онда их преко ноћи лансирају, исфорсирају у медијима, максимално искористе, па сажваћу и затим сурово одбаце. За извођача класичне музике у каријери је најкритичнији период између 25 и 50 година. Ко то "преживи" и успе да остане активан и популаран, после не мора да брине.

-----------------------------------------------------------

Пријатељи Фестивала