Апсолутна трећина

Мање од једне трећине грађана (30 одсто) верује да је демократија боља од других облика владавина, показало је истраживање Националног института за демократију и Цесида спроведено уочи мартовских парламентарних избора у Србији. Управо на тим изборима су грађани Србије изабрали нови састав парламента, у којем, први пут од увођења вишестраначја, све странке снажно подржавају европске интеграције, док су евроскептичне странке доживеле тежак дебакл. Остаје сасвим нејасно шта се догађа у том огромном међупростору српског друштва, који се налази између 30 одсто заговорника демократије као најбољег политичког система и 100 одсто европских интеграциониста међу посланицима? Јесу ли то исти људи или су можда различити системи ? Или једноставније постављено – шта то грађани Србије не могу да опросте демократији, али им нимало не смета код европских интеграција?

У одговарању таквих питања могла би да помогне иронична оцена једног од домаћих европских ентузијаста који није имао превише обзира за осетљиве душе овдашњих лиценцираних демократа када је рекао – па овдашњу демократију су пробали, а о европској још маштају. И надају се да ће, када до Европе дође, неко ипак контролисати локалне европејце како не би превише огрезли у транзицију, реформе без робовања тим правилима или законима који их успоравају на том путу.

Има и сасвим других, нешто озбиљнијих тумачења према којима подршка европским интеграцијама заправо има основе у спознаји друштва или грађана да је Србија дубоко поражена земља и да би зато неко време, у сваком случају дуже, било добро да се избегавају неспоразуми или сукоби са моћним земљама. Читава мала дивизија социолога, истраживача и коментатора је већ објаснила успон и пад демократског ентузијазма од 5. октобра до данас. Остало је сасвим нејасно на који се систем вредности ослања нова власт, која је главни домаћи капитал стекла на раскиду са досовском клептократијом, али је међународни углед изградила на завету да неће скренути са досовског пута реформи.

Како ће Србија постати суштинско демократско друштво ако 25 одсто грађана сматра да су демократски и недемократски режим за људе попут њих исти или ако 24 одсто верује да у неким случајевима недемократска влада може бити боља од демократске? У сваком транзицијском друштву се обично појави нека необјашњива сила која изненада покреће ствар, па се зато очекује да ће и у Србији та иста ствар бити нагло и незаустављиво покренута. Али ће тај јаз између људи који верују у демократију и Европу остати исти. И владајућа странка, поред већ поменуте необјашњиве силе, мораће да размисли како да премости тај празан ход од 70 одсто.