Тек четврти папа у Светој земљи

Тел Авив – Папа Фрањо постаће четврти поглавар Римокатоличке цркве који је посетио Свету земљу. Његов претходник Бенедикт Шеснаести је 2009. године говорио у Меморијалном центру холокауста Јад Вашем у Јерусалиму, изразивши дубоко саосећање за „милионе убијених Јевреја”, али није поменуо никакву католичку кривицу за холокауст, а ни речи „Немац”, „нациста” или „убиство”, нити је помињао да је био члан Хитлерове омладине.

Због тога је увелико критикован и од стране директора Јад Вашема. Бенедиктов претходник, папа Јован Павле Шести је срдачније дочекан када је јубиларне 2000. године дошао у Свету земљу, што је био одраз побољшања односа с Израелом.

Он је неколико пута замолио за опроштај за неправде које су хришћани нанели Јеврејима, подсећа агенција АП.

Први папа који је дошао у Јерусалим био је папа Павле Шести, који се тамо 1964. године састао са патријархом Атенагорасом, лидером свих грчких православних хришћана.

Њихов састанак окончао је 900 година екскомуникације међу црквама. Папа Фрањо долази у посету Светој земљи на педесетогодишњицу тог сусрета и састаће се тим поводом са васељенским патријархом Вартоломејем у Цркви Светог гроба у Јерусалиму, подигнутој на месту где је Исус разапет, сахрањен и васкрснуо.

Састанак има за циљ да даље унапреди односе између Римокатоличке и православних цркава, најавили су званичници Ватикана. Биће присутни и представници других цркава, укључујући лидера највеће либанске хришћанске секте, Маронитске католичке цркве, који ће први пут доћи у Јерусалим откако је Израел у рату 1967. освојио источни део тог града.

Његова посета изазвала је љутњу у Либану који забрањује путовање у непријатељски Израел. Посета папе неће бити нимало једноставна јер долази у тренутку када су преговори о миру између Израела и Палестинаца пропали, али то је само једно од многих осетљивих питања која га чекају у Светој земљи и мораће да пази на сваки корак као да хода по јајима, наводе познаваоци прилика. Друге болне тачка су недавни акти антихришћанског вандализма у Израелу, напети односи Свете столице и јеврејске заједнице, историјски неспоразуми ривалских хришћанских деноминација и преговори о некретнинама с Израелом. „Ова Света земља је компликована”, изјавила је Хана Бендкоуски из Јерусалимског центра за јеврејско-хришћанске односе. Израелска безбедносна служба страхује да ће бити још напада на хришћанска света места и имовину и ватикански званичници су апеловали да се чувају пред папину посету.

Папа ће пола првог дана посете, 24. маја, провести у Јордану, где ће обићи место Христовог рођења на реци Јордан, а потом долази на Западну обалу да се састане са палестинским лидерима и предводи мису у Витлејему, у коме се по хришћанском веровању родио Исус.

После ће хеликоптером летети 45 километара до међународног аеродрома „Бен Гурион” крај Тел Авива на званичан дочек, јер се тако дочекују светски лидери, и онда поново полетети, овог пута за Јерусалим да се састане с израелским лидерима, обиђе света места и Јад Вашем. Претходно ће у Витлејему посетити избеглички логор Дехејше, где живе Палестинци побегли и истерани из својих домова на данашњој територији Израела 1948, када је та држава основана.

Он ће се такође састати с великим јерусалимскм муфтијом у Јерусалиму, и то на политички најосетљивијем светом месту Харам ел Шарифу (Узвишеном уточишту), како га зову муслимани, односно Брду храма, како кажу Јевреји јер су тамо некада били древни јеврејски храмови, а сада се налази џамија Ал Акса, трећа по значају у исламу.

Посета тим местима изазива нелагодност у Израелу.

Напетост је велика и због планиране посете папи месту на коме је Исус последњи пут вечерао са својим ученицима пре разапињања на крст.

Ултраортодоксни Јевреји оптужују израелске лидере да ће Ватикану дати контролу над тим местом које се иначе налази у здању из времена крсташа, а које је припадало фрањевцима у 14. веку, да би два века касније било предато османским властима, а Израел је 1948. преузео контролу. Да би ствар била још компликованија, у приземљу је гроб библијског краља Давида. Ватикан већ годинама тражи већи приступ за хришћане том месту, али Израел забрањује мисе и ограничава молитве католика на двапут годишње. Међутим, папа Фрањо ће одржати мису у соби као и његов претходник Бенедикт.

Ватикански званичници најавили су још раније да ће та папина посета бити својеврсно ходочашће. Сам поглавар Римокатоличке цркве то своје путовање од Амана у Витлејем и Јерусалим означава као „ходочашће молитве” и намера му је да подстакне међуверски дијалог у осетљивом политичком тренутку.