Tek četvrti papa u Svetoj zemlji

Tel Aviv – Papa Franjo postaće četvrti poglavar Rimokatoličke crkve koji je posetio Svetu zemlju. Njegov prethodnik Benedikt Šesnaesti je 2009. godine govorio u Memorijalnom centru holokausta Jad Vašem u Jerusalimu, izrazivši duboko saosećanje za „milione ubijenih Jevreja”, ali nije pomenuo nikakvu katoličku krivicu za holokaust, a ni reči „Nemac”, „nacista” ili „ubistvo”, niti je pominjao da je bio član Hitlerove omladine.

Zbog toga je uveliko kritikovan i od strane direktora Jad Vašema. Benediktov prethodnik, papa Jovan Pavle Šesti je srdačnije dočekan kada je jubilarne 2000. godine došao u Svetu zemlju, što je bio odraz poboljšanja odnosa s Izraelom.

On je nekoliko puta zamolio za oproštaj za nepravde koje su hrišćani naneli Jevrejima, podseća agencija AP.

Prvi papa koji je došao u Jerusalim bio je papa Pavle Šesti, koji se tamo 1964. godine sastao sa patrijarhom Atenagorasom, liderom svih grčkih pravoslavnih hrišćana.

Njihov sastanak okončao je 900 godina ekskomunikacije među crkvama. Papa Franjo dolazi u posetu Svetoj zemlji na pedesetogodišnjicu tog susreta i sastaće se tim povodom sa vaseljenskim patrijarhom Vartolomejem u Crkvi Svetog groba u Jerusalimu, podignutoj na mestu gde je Isus razapet, sahranjen i vaskrsnuo.

Sastanak ima za cilj da dalje unapredi odnose između Rimokatoličke i pravoslavnih crkava, najavili su zvaničnici Vatikana. Biće prisutni i predstavnici drugih crkava, uključujući lidera najveće libanske hrišćanske sekte, Maronitske katoličke crkve, koji će prvi put doći u Jerusalim otkako je Izrael u ratu 1967. osvojio istočni deo tog grada.

Njegova poseta izazvala je ljutnju u Libanu koji zabranjuje putovanje u neprijateljski Izrael. Poseta pape neće biti nimalo jednostavna jer dolazi u trenutku kada su pregovori o miru između Izraela i Palestinaca propali, ali to je samo jedno od mnogih osetljivih pitanja koja ga čekaju u Svetoj zemlji i moraće da pazi na svaki korak kao da hoda po jajima, navode poznavaoci prilika. Druge bolne tačka su nedavni akti antihrišćanskog vandalizma u Izraelu, napeti odnosi Svete stolice i jevrejske zajednice, istorijski nesporazumi rivalskih hrišćanskih denominacija i pregovori o nekretninama s Izraelom. „Ova Sveta zemlja je komplikovana”, izjavila je Hana Bendkouski iz Jerusalimskog centra za jevrejsko-hrišćanske odnose. Izraelska bezbednosna služba strahuje da će biti još napada na hrišćanska sveta mesta i imovinu i vatikanski zvaničnici su apelovali da se čuvaju pred papinu posetu.

Papa će pola prvog dana posete, 24. maja, provesti u Jordanu, gde će obići mesto Hristovog rođenja na reci Jordan, a potom dolazi na Zapadnu obalu da se sastane sa palestinskim liderima i predvodi misu u Vitlejemu, u kome se po hrišćanskom verovanju rodio Isus.

Posle će helikopterom leteti 45 kilometara do međunarodnog aerodroma „Ben Gurion” kraj Tel Aviva na zvaničan doček, jer se tako dočekuju svetski lideri, i onda ponovo poleteti, ovog puta za Jerusalim da se sastane s izraelskim liderima, obiđe sveta mesta i Jad Vašem. Prethodno će u Vitlejemu posetiti izbeglički logor Dehejše, gde žive Palestinci pobegli i isterani iz svojih domova na današnjoj teritoriji Izraela 1948, kada je ta država osnovana.

On će se takođe sastati s velikim jerusalimskm muftijom u Jerusalimu, i to na politički najosetljivijem svetom mestu Haram el Šarifu (Uzvišenom utočištu), kako ga zovu muslimani, odnosno Brdu hrama, kako kažu Jevreji jer su tamo nekada bili drevni jevrejski hramovi, a sada se nalazi džamija Al Aksa, treća po značaju u islamu.

Poseta tim mestima izaziva nelagodnost u Izraelu.

Napetost je velika i zbog planirane posete papi mestu na kome je Isus poslednji put večerao sa svojim učenicima pre razapinjanja na krst.

Ultraortodoksni Jevreji optužuju izraelske lidere da će Vatikanu dati kontrolu nad tim mestom koje se inače nalazi u zdanju iz vremena krstaša, a koje je pripadalo franjevcima u 14. veku, da bi dva veka kasnije bilo predato osmanskim vlastima, a Izrael je 1948. preuzeo kontrolu. Da bi stvar bila još komplikovanija, u prizemlju je grob biblijskog kralja Davida. Vatikan već godinama traži veći pristup za hrišćane tom mestu, ali Izrael zabranjuje mise i ograničava molitve katolika na dvaput godišnje. Međutim, papa Franjo će održati misu u sobi kao i njegov prethodnik Benedikt.

Vatikanski zvaničnici najavili su još ranije da će ta papina poseta biti svojevrsno hodočašće. Sam poglavar Rimokatoličke crkve to svoje putovanje od Amana u Vitlejem i Jerusalim označava kao „hodočašće molitve” i namera mu je da podstakne međuverski dijalog u osetljivom političkom trenutku.