Нема замене за руски гас

„Није у интересу Русије да западним земљама уводи гасни ембарго јер тим извозом попуњава половину свог буџета”, каже у онлајн интервјуу за „Политику” Бранко Терзић, изврши директор „Дилоит центра за енергетска решења” из Вашингтона, иначе бивши члан Федералне регулаторне комисије САД за енергију, који је 2002. био и саветник Владе Србије за преображај енергетског сектора.

Свет је досад прошао кроз неколико енергетских криза и то је увек био неки поремећај у токовима нафте. Да ли предвиђате да ће разлог за кризу овога пута бити гас?

Енергија, конкретно природни гас, није примарни разлог за руске интересе и активности у Украјини и на Криму. Чак и да кроз Украјину не пролази важан гасовод којим се руски гас транспортује до Западне Европе, главни фактори садашње кризе су широке историјске и трговинске везе Украјине с Русијом.Пошто извозом природног гаса у Европу попуњава половину свог буџета, није у интересу Москве да ризикује губитак тако важног извора прихода.

Како видите место Русије на глобалној енергетској мапи?

Русија је данас други највећи светски произвођач природног гаса и трећи кад је реч о нафти. Њене резерве оба енергента гарантују јој улогу једне од кључних енергетских сила на глобалном тржишту.

Има ли ЕУ алтернативу за руски гас?

Русија обезбеђује око 40 одсто гаса који се троши у Европи, а неке земље, попут Словачке, од њега су зависне сто одсто, док су друге, као што су Шпанија, Португалија и Велика Британија, зависне веома мало. Алтернативе снабдевању из Русије, што би например могао да буде ЛНГ (утечњени гас) или онај транспортован гасоводима са севера Африке – у блиској будућности нема.

Обезбеђивање алтернативних извора захтева како нову инфраструктуру за претовар и складиштење утечњеног гаса, тако и нове гасоводе, што захтева велике инвестиције и много времена.

У последњих неколико година много се говори о успону енергетског сектора у САД, па чак и о „Сауди Америци”. Како то мења енергетску геополитику света?

Развој технологије која је омогућила експлоатацију уљних шкриљаца највећа је промена у енергетској индустрији од увођења атомске енергије. САД ће почети извоз ЛНГ већ крајем 2015, а неколико година касније и нафте, којом се донедавно 60 одсто снабдевала из увоза.

Извоз нафте захтева промене закона, а САД су одскоро чак десет пута повећале извоз нафтних деривата, као што су бензин и дизел. Нова самодовољност Америке у нафти и природном гасу није, међутим, утицала на домаће цене, које се одређују глобално, па тако сваки поремећај, например на Блиском истоку, повећава и цену коју плаћају амерички потрошачи. Због тога ће САД задржати стратешки интерес за нафтне регионе света, како би обезбедила разумне цене и глобални приступ нафти и гасу својим савезницима.

Какво је дејство такозване револуције шкриљца на америчку економију?

Ефекат је био велики кад је реч о повећаном запошљавању, нижим ценама гаса, појевтињењу електричне струје и изградњи нових индустријских фабрика с гасним погоном. Ниже цене гаса смањиле су потрошњу струје за 10 одсто. До 2015. ова револуција ће створити око 800.000 нових радних места, а најављено је око 100 милијарди долара нових инвестиција у петрохемијској индустрији, што је све засновано на чињеници да је природни гас овде 75 одсто јефтинији него у Европи.

Могу ли САД да постану велики извозник природног гаса и да ли његов транспорт до Европе танкерима може бити економичан, с обзиром на велике инвестиције неопходне за изградњу лучке ЛНГ инфраструктуре?

Први извозни ЛНГ терминал на америчком тлу постаће оперативан у Тексасу почетком 2016, а сви његови капацитети већ су продати купцима у Јапану и Азији. Изградња других још није почела и они неће бити готови до 2020, па у догледној будућности нема могућности за извоз у Европу. С обзиром на очекивану производну цену природног гаса у САД, чак и кад јој се додају трошкови утечњавања и танкерског превоза, амерички ЛНГ може да буде конкурентан у Европи и другде.

Студија коју смо урадили у „Дилоиту” проценила је, међутим, да би амерички извоз ЛНГ наишао на значајну конкуренцију извозника из Катара, Аустралије, Тринидада и Тобага, као и других произвођача.

М. Мишић

-----------------------------------------------------------

КАРЛОВ УГАО

• Јужни ток гаса зависи од источног тока догађаја.

• Запад енергетски зависи од Руса. А ми од браће.

• Све се закомпликовало. Мораће да се скину гас маске.

• Русима не треба чврста валута. Они имају течну и гасовиту.

• У политици имамо много струја, али нама фали електрична.

• Да смо још у најстаријим геолошким периодима мислили на фосиле, сада бисмо имали нафту.

• Кад смо код фосила, нама су потребни они под земљом, а не на земљи.

• Руси не дају Арктик. Тамо су им залеђене девизне резерве.

• Свет троши енергију да би дошао до – енергије.

• Распламсала се борба за енергенте. На људе нико не рачуна.

• Мораћемо да увеземо шкрге, пре него се отопи сав лед на Земљи.

• Алхемија?! Нафтни шеици користе нафту да би саградили Београд на води.

Драгутин Минић