Сиротиња на удару цена

Верујући председнику републике на реч, најсиромашнији грађани Србије сигурно су се макар на тренутак понадали да ће талас поскупљења некако заобићи њихове новчанике. Примамљиво је звучало обећање Бориса Тадића да ће влада предузети све мере за заштиту социјално најугроженијег становништва од повећања цена хлеба, меса и осталих животних намирница, али ће, судећи бар по оценама економиста, ова изјава шефа државе тешко моћи брзо да се оствари.

Велики број наших јучерашњих саговорника је сматрао да је у условима тржишне економије немогуће смањивањем цена помагати најсиромашније и да од тога, по правилу, увек профитирају најбогатији. Они који су истицали да је могуће одредити групу најсиромашнијих и на њих утицати конкретним мерама, међутим, кажу да је то огроман посао који никако не може да се заврши пре јесени, када се очекују нови скокови цена. Посматрано из угла економске логике, то значи да ће се најтањи буђелари ипак наћи у првим борбеним редовима кад поскупљења "ударе" по ценовницима у радњама.

Према речима Петра Богосављевића, председника Покрета за заштиту потрошача, нереално је очекивати да се председникова идеја примени на брзину.

- То што је обећао је могуће. Не треба много мудрости, али треба много времена. Поента је у томе да се не дира у суштину тржишних односа, нити да се смањују цене. Требало би, контролисано, одредити групу најсиромашнијих и направити карту економске донације. То значи да треба да постоји линија сиромаштва, односно граница испод које је живот немогућ. Сви који зарађују испод те суме, требало би из буџета да добијају новац - објаснио је Богосављевић.

Према Стратегији за смањење сиромаштва, та цифра је за 2006. годину износила 6.221 динар по члану породице, с тим што је, према посебној методологији, за сваког следећег члана домаћинства, она била мања. Како каже Жарко Шундерић, из владиног тима за примену ове стратегије, конкретна мера коју је председник предложио не налази се, тако наведена, у стратегији. У том званичном документу, додаје он, наведени су потези који ће на дужи рок смањити степен беде у нашој земљи, а који имају везе са председниковим обећањем.

- Једна од таквих мера је и осмишљавање програма за подстицање запошљавања младих, налажења радних места за инвалиде, као и државне субвенције од две до пет хиљада евра за сваког новозапосленог. Сада је потребно реаговање у тренутној ситуацији. Означити групу најсиромашнијих и осмислити мере које ће помоћи само њима, а не свим грађанима - објаснио је Шундерић.

Данијел Цвјетићанин, ректор БК универзитета, истиче да се досад социјална политика водила неселективно, па смо долазили у апсурдне ситуације да су од појевтињења струје највише користи имали они који је највише троше, односно најбогатији.

- Израда социјалних карата је обиман и тежак посао. Наша држава је досад била лења за такве ствари и увек се одлучивала за лакше методе. Један од могућих сценарија је да, кад се по неколико критеријума одреди слој најугроженијих, онда на сцену ступа држава. Онима који се налазе испод линије сиромаштва, примера ради, држава покрива трошкове за струју или комуналије, али само до извесне мере! Јер, ту је велики ризик од злоупотребе. Не може неко ко плаћа воду упола јевтиније да то искористи и, рецимо, у башти гаји поврће. Или да са јевтинијом струјом отвори фарму пилића и тако "потуче" конкуренцију - упозорава Цвјетићанин.

Данило Шуковић, директор Центра за економска истраживања Института друштвених наука, пак објашњава да су ниво цена и социјална политика две потпуно одвојене ствари. Тржиште формира цене, а држава брине о сиромашнима.

- У кратком року су овакве мере могуће, али на дужи рок, оне су погубне за привреду. Најефикаснији метод за смањење цена је долазак конкуренције и то држава треба да обезбеди, а не да се меша у тржишне односе. Чини ми се да ми за израду социјалних карата сада немамо времена. То је сложено питање и пре него што се пређе на тај посао прво треба искоренити сиву економију. Мислим да је време за то проћердано - сматра Шуковић.

А. Николић

-----------------------------------------------------------

Уље и преко сто динара

Иако падају цене пшенице и кукуруза, поскупео хлеб

 Нови Сад – Уредба Владе Републике Србије о привременом ограничењу извоза, "потпомогнута" чешћим и местимично обилним падавинама, дала је  конкретне резултате када је реч о кретању цена, пре свега, житарица.

То се најбоље може видети на Продуктној берзи у Новом Саду, једном од наших најпоузданијих показатеља домаћих тржишних кретања у аграру, где је цена током прошле недеље, како тврде на Берзи, достигла одавно незабележен максимум, да би јуче ова житарица остварила цену од 14,30 динара по килограму без ПДВ-а.

На Продуктној берзи, иако је извесних количина пшенице било у понуди, јуче се није трговало хлебним житом, а последња остварена цена била је уочи викенда 14 динара за килограм без ПДВ-а.

На неформалном тржишту у Војводини ове житарице такође показују осетну тенденцију пада цена, а стручњаци указују да је њихов нови скок у скоријем периоду мало вероватан и да ће се, бар док је на снази владина уредба, оне колебати у најгорем случају око тренутних износа.

То је касно у случају већ повећаних цена хлеба, мада је приметно да велики број њих уобичајену векну од пола килограма од брашна типа 500 није кориговао са 25 на 35 динара, како је одлучио Управни одбор Уније пекара Војводине, већ на око 30 динара. Својеврсна борба за тржиште утицала је да се, рецимо, у Градској пекари "Хлеб", која је највећи снабдевач Новосађана, векна и јуче продавала по старим ценама, од пре кампање поскупљења.

Највећи хаос на тржишту, међутим, створили су произвођачи јестивог уља који су, мада жетва сунцокрета почиње тек ових дана и сигурно неће ићи у производњу до касне јесени, подигли цене у тихом савезу са трговцима без икаквог образложења и на запрепашћење потрошача. У појединим трговинама малопродајне цене уља из старих залиха већ премашују стотину динара. Једино је сомборско "Сунце" било умереније са ценом од око 82 динара, док је зејтин осталих произвођача поскупео и до 40 процената. Због тога су савети потрошача у већем броју војвођанских општина затражили да на тржишту јестивог уља интервенише држава из робних резерви, а надлежне инспекције да се позабаве маржом трговаца.

С. Живковић