Пензије на низбрдици

Најаве министра рада Расима Љајића да пензије у Србији неће бити социјална категорија и да ће се изменама Закона о пензијама које су ових дана у току учинити све да буду колико-толико пристојне, улиле су нову наду најстаријима. Међутим, оно што их брине, а на шта још нису добили одговор, јесте да ли ће нови прописи вратити швајцарску формулу у усклађивању пензија (једна половина раст плата, а друга инфлација).
О томе како ће се убудуће усклађивати пензије јуче нису хтели да коментаришу ни у пензијском фонду ни у ресорном министарству. Јер, како кажу, у овом часу би све било у домену спекулација, будући да се још увек "мери и премерава" где уштинути у републичкој каси а да се то у великој мери не одрази на "здравље" буџета, и да се јавна потрошња, ипак, мало смањи.

Милан Ненадић, члан Управног одбора Фонда ПИО и председник Савеза пензионера Војводине, каже да би усклађивање 50 одсто с растом трошкова живота и исто толико са зарадама успорило даљи пад пензија, које су већ сада 53,2 одсто у односу на просек плата. То је испод законом дозвољеног цензуса који прописује аутоматско усклађивање чим износ на чеку падне испод 60 одсто просека плата. Уместо ванредног усклађивања - сви ћуте.

У тренутку док поскупљују месо и хлеб, а у најави је и корекција цене струје, пензије настављају да падају. Чак ни наредна нова корекција пензија, која следи од 1. октобра, а која би према садашњим проценама требало да износи око пет одсто, неће ни изблиза покрити овакав раст трошкова живота. То не значи ништа друго до даље обезвређивање примања најстаријих.

Јунска просечна плата била је, примера ради, 27.882, а износ на чеку 14.839 динара. Ако се зна, додаје Ненадић, да скоро 60 одсто српских пензионера прима управо толику пензију, онда је сасвим извесно да све већи број најстаријих упада у зону сиромаштва. То би, како се верује, нова измена Закона о пензијама требало да заустави.

У прилог реченом и податак да чак 170.000 пензионера месечно прими мање од 100 евра, односно 7.587,60 динара, а до 12.000 динара њих око 580.000.

Ненадић апелује на надлеже да смањивање високе јавне потрошње или "пеглање" буџетског дефицита, који може бити изазван неким другим факторима, не плате пензионери новим изменама начина усклађивања пензија. Јер, њихове принадлжености ни у једном часу нису утицале на увећање јавне потрошње.

Упитан да прокоментарише шта би помогло подизању стандарда пензионера, Ненадић каже "у најмању руку враћање на швајцарску формулу". Али, уколико "економске могућности државе покажу да може и више, било би добро да се пензије са 60 и више процената усклађују са растом зарада".

Како "Политика" незванично сазнаје, новим изменама закона "швајцарска формула није у игри". Упућени истичу да ће се пензије највероватније и убудуће већим делом усклађивати са растом трошкова живота и то с око 70 одсто, док ће са свега 30 процената пратити раст зарада.