Више пензионера него запослених

Број пензионера у Србији превазишао је број запослених. Донедавно је на једног радника долазио један пензионисани, али сада, према последњим подацима Ипсос стратеџик маркетинга, на једног пензионера у нашој земљи има свега 0,94 запослених грађана. Конкретно, у Србији има 1,711 милиона пензионера, а запослених нешто мање од тога.

Проблем, међутим, није само велики број старијих грађана, јер смо ту у рангу са Европом. Тако удео популације старијих од 60 година чини 24,7 одсто у нашој земљи, а европски просек је од 20,3 до 26,4 процената. Јасно је, стога, да нашу поразну статистику креира велика стопа незапослености, која је у априлу износила 24 одсто.

Овај податак додатно потврђује да старији грађани чине не само бројчано, већ и у економском смислу знатан део наше популације, речено је на представљању истраживања које је са Ипсос стратеџик маркетингом спровела Банка Интеза.

– Србија не одступа много од већине земаља Европе по учешћу старијих суграђана у укупној популацији, али је специфична по значају те популације у издржавању млађих чланова домаћинства или читаве фамилије, па тако и у генерисању укупне потрошње. Као доказ за ово је довољно само погледати податак који каже да је број пензионера већи од броја запослених – рекао је Срђан Богосављевић, директор Ипсос стратеџик маркетинга.

Овај тренд већ се у потпуности одразио и на нашу економску свакодневицу, па тако трећина клијената банака у Србији има више од 60 година. Зато је у целом региону све видљивији тренд креирања банкарских понуда само за овај сегмент становништва.

Конкретно, у Србији 70 одсто банака у својој понуди има производе и услуге намењене пензионерима, док је у Хрватској ова бројка још већа и износи 76 одсто.

– Како пензионери чине готово четвртину укупне популације Србије, а руководећи се принципима социјалне и финансијске инклузије, ми смо још 2011. први на домаћем тржишту развили специјализоване производе намењене сениорима. Имајући у виду податак из истраживања, да је 51 одсто пензионера имало финансијских потешкоћа у последњих годину дана и да банкарске услуге виде као једну од значајнијих опција за превазилажење таквих ситуација, и убудуће ћемо радити на унапређењу понуде за овај сегмент клијената – каже Дарко Поповић, члан Извршног одбора Банка Интеза, додајући да је у овој банци услов да приликом исплате последње рате кредита, особа нема више од 75 година.

Према његовим речима, пензионери се најчешће одлучују за кредите у износу од 1.000 до 1.500 евра и на период отплате од три године, иако имају могућност да се задуже до 5.000 евра и на пет година. Реч је о клијентима који се не задужују без преке потребе. Тако се најчешће одлучују за дозвољени минус који се употребљава у око 24,4 одсто случаја.

Већина старијих задовољна својим животом

Животни стилови и навике припадника „сениор популације”, који имају између 60 и 70 година, данас у великој мери одступају од онога што је донедавно био стереотип.

– Више од 58 одсто њих каже да су прилично задовољни својим животом, док се више од половине изјаснило да се осећа виталним и пуним живота. Преко две трећине сматра да им је дан у потпуности испуњен и тврде да уживају у сваком моменту живота. Сениори у 21. веку су отворени и ка новим технологијама, па 70 одсто њих поседује мобилни телефон, 27 процената бар повремено користи интернет, док чак осам одсто каже да има и отворен профил на друштвеним мрежама – објаснила је Снежана Савић, менаџер за истраживања и координатор лојалности агенције Ипсос стратеџик маркетинг.