Фатално уверење „Мени се то неће десити”

Два дана пре катастрофе у Обреновцу, како тврде надлежни, спасиоци су молили многе житеље овог града да крену у масовну евакуацију. Позиву се одазвао само мали број Обреновчана, док је већина остала у својим домовима. Ни у дану када је вода кренула да надире многи нису веровали да им прети опасност. Када се град буквално нашао под водом, на хиљаде становника вапило је за помоћ, а није могло свима да се помогне у истом тренутку. Евакуација града траје више од два дана, има жртава.

Екипе Црвеног крста убеђивале су првог дана ванредне ситуације у Србији сатима становнике центра Ваљева да се евакуишу због надолазеће бујице. Само деветоро је пристало, а 75 њих остало је у својим домовима. Када је Колубара преплавила центар града, спасиоци су кроз бујицу од метра висине на леђима носили угрожене из њихових домова на безбедно место. У Петровцу на Млави спасиоци су чамцима долазили до потопљених вишеспратница и молили људе да се евакуишу. Многи су одбили. Нису желели да оставе станове празне и чврсто су веровали да вода, ипак, до њих неће доћи.

– Позвали смо људе у Обреновцу два дана пре поплаве да напусте своје домове, али многи то нису учинили ни тада па чак ни на дан када је трагедија започела. Има ту свега, али највише оне српске уверености „мени се то неће десити” – каже за „Политику” Предраг Марић, начелник Сектора за ванредне ситуације

Осим овог чврстог уверења да се лоше дешава неком другом, многи нису спремни да напусте дом јер се боје за своју имовину. У томе су прилично нерационални, јер својим присуством никако је неће заштити од водене бујице.

– Пре свега стари људи одбијају евакуацију. А кад немају куд, настаје други проблем – не могу сви да се евакуишу у истом тренутку. Такву ситуацију имали смо у Обреновцу, где су само екипе Црвеног крста евакуисале више од 200 житеља – објашњава Весна Миленовић, генерални секретар Црвеног крста Србије.

Многи људи имају психолошку блокаду када је реч о нечему страшном, не могу да прихвате да ће се то десити баш њима, каже психолог Жарко Требјешанин.

– Људи једноставно не желе да поверују да ће им се десити нешто страшно, па одбијају да послушају надлежне да се евакуишу. Ако имате неколико људи у стамбеној згради који су тврдоглави, њихово мишљење може да превлада, односно да га прихвате и други станари. Други разлог одбијања онога што је реално јесте тај што нарочито сиромашни људи не могу да оставе своју имовину и не желе да прихвате да ће им вода све однети. Важно је да сви схвате да се у оваквим ситуацијама морају спасавати животи и зато, када надлежни процене да је евакуација неопходна, морају да их послушају – каже Требјешанин.