Среда, 15.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Просечан Крагујевчанин дугује држави 142 евра

Просечан Крагујевчанин дугује држави 142 евра
Насукани: Крагујевчани све теже излазе на крај са нагомиланим рачунима Фото М. Игњатовић

 

Крагујевац – Струја: милијарду и 318 милиона динара, вода: 269 милиона динара, парно грејање: 200 милиона, гас: 50 милиона, земљиште и смеће: 50 милиона, порез на имовину: скоро 128 милиона. Укупно: нешто више од две милијарде динара! Није реч ни о каквим инвестицијама, нити о профиту предузећа, већ о – дугу Крагујевчана за поменуте услуге. О томе најбоље сведоче саговорници "Политике" из јавних и комуналних предузећа, које смо контактирали истражујући ову појаву.

При покушају да ову цифру конвертујете у евре, неће вам помоћи ни дигитрон, ни калкулатор у мобилном. Једноставно, нема довољно нула. Ако успете да се присаберете, па још ако се помогнете папиром и оловком, испада да становници централног града Шумадије за комуналије и остале дажбине дугују невероватних 25 милиона евра, односно у општини која има око 176.000 становника, то износи 142 евра по човеку!

Гомилали су се годинама. Уз главницу је ишла и камата, па је сада сасвим јасно одакле у Крагујевцу више од 30 филијала светских банака. Заправо, једини начин да се ова дуговања измире јесу кредити, а кад се и они напабирче, Крагујевчанима следује "дужничко ропство", из кога ће изаћи теже него Јевреји из Египта. Ко преживи – причаће.

Искључења и тужбе

Директор овдашње филијале "Србијагаса" Предраг Џајевић напомиње да је у току искључење потрошача са енормним дуговањима. Од 260 корисника који дугују више од 50.000 динара, искључена је трећина.– Сви су опоменути и утужени, али нико није платио. На позив за потписивање уговора о репрограму, одазвала су се свега два или три корисника. Није популарна мера, али морали смо да кренемо са искључењима – каже Џајевић.

Директор објашњава да цена једног километра гасне мреже зависи од терена кроз који пролази линија, али је, имајући у виду последњи уговор, према коме ће око 20 километара коштати четрдесетак милиона динара, лако израчунати да би за дуг Крагујевчана могло да се изгради око 25 километара гасовода.

У "Стамбеном", преко кога се врши обједињена наплата парног грејања, земљишта и смећа, кажу да ће после 25. августа, што је рок за измирење обавеза, поднети више од 7.000 тужби против нередовних платиша.– Ситуација је много боља него пре три-четири године, када смо поднели више од 21.000 тужби. То је крајња мера, јер смо свесни да трошкови процеса могу и до неколико пута да надмаше вредност дуга. Грађани негодују, али је 99 одсто тужби основано – тврди директор правног сектора Вукоје Радовановић.

И у "Водоводу" напомињу да се на утужења грађана одлучују нерадо и да се на решење преко суда иде само кад се не постигне договор о репрограму дуга. Репрограм је, кажу, начин да се "премосте" велика дуговања, а у Крагујевцу је 307 потрошача са дугом већим од 50.000 динара.

Богати највише дугују

– Ако се зна да једна месечна фактура према грађанству износи око 26,5 милиона динара, онда то значи да Крагујевчани воду нису плаћали десет месеци. Неки схвате да вода није бесплатна тек кад их искључимо, а групи потрошача из насеља Шумски рај требало је две недеље – каже Радован Барлов, директор сектора продаје.

У "Електрошумадији", која од грађана потражује заиста огромну суму, готово 1,4 милијарде динара, тврде да тужбе подносе тек када дуг премаши 100.000 динара. Тој мери претходи искључење струје. Директор сектора за трговину Душан Милосављевић каже да то "нимало није комотан посао".– Дужници се буне што им ометамо посед, а било је и физичког разрачунавања са нашим радницима. Ни на суду не пролазимо боље, јер, углавном, сваки дужник добије решење о привременом прикључењу, па тако има струју све време трајања спора. А за неке судске процесе је тешко и претпоставити када ће се окончати – вели Милосављевић.

Просек месечне зараде у Крагујевцу је око 22.500 динара, а међу великим дужницима је највише оних чија се зарада креће у овим оквирима, или мање од тога. Међутим, на листи дужника су и они са дубљим џепом, а директорка Локалне пореске управе Мирјана Јевђић-Станарчић и сама је била запрепашћена тим податком.– Ово је и за мене фрапантан податак. Највећи појединачни дуг за порез на имовину је два милиона и 307.000 динара. Не могу вам рећи име, али тај човек свакако није без пара. Напротив, реч је о познатом Крагујевчанину – саопштила нам је директорка Станарчић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.