Prosečan Kragujevčanin duguje državi 142 evra

Kragujevac – Struja: milijardu i 318 miliona dinara, voda: 269 miliona dinara, parno grejanje: 200 miliona, gas: 50 miliona, zemljište i smeće: 50 miliona, porez na imovinu: skoro 128 miliona. Ukupno: nešto više od dve milijarde dinara! Nije reč ni o kakvim investicijama, niti o profitu preduzeća, već o – dugu Kragujevčana za pomenute usluge. O tome najbolje svedoče sagovornici "Politike" iz javnih i komunalnih preduzeća, koje smo kontaktirali istražujući ovu pojavu.

Pri pokušaju da ovu cifru konvertujete u evre, neće vam pomoći ni digitron, ni kalkulator u mobilnom. Jednostavno, nema dovoljno nula. Ako uspete da se prisaberete, pa još ako se pomognete papirom i olovkom, ispada da stanovnici centralnog grada Šumadije za komunalije i ostale dažbine duguju neverovatnih 25 miliona evra, odnosno u opštini koja ima oko 176.000 stanovnika, to iznosi 142 evra po čoveku!

Gomilali su se godinama. Uz glavnicu je išla i kamata, pa je sada sasvim jasno odakle u Kragujevcu više od 30 filijala svetskih banaka. Zapravo, jedini način da se ova dugovanja izmire jesu krediti, a kad se i oni napabirče, Kragujevčanima sleduje "dužničko ropstvo", iz koga će izaći teže nego Jevreji iz Egipta. Ko preživi – pričaće.

Isključenja i tužbe

Direktor ovdašnje filijale "Srbijagasa" Predrag Džajević napominje da je u toku isključenje potrošača sa enormnim dugovanjima. Od 260 korisnika koji duguju više od 50.000 dinara, isključena je trećina.– Svi su opomenuti i utuženi, ali niko nije platio. Na poziv za potpisivanje ugovora o reprogramu, odazvala su se svega dva ili tri korisnika. Nije popularna mera, ali morali smo da krenemo sa isključenjima – kaže Džajević.

Direktor objašnjava da cena jednog kilometra gasne mreže zavisi od terena kroz koji prolazi linija, ali je, imajući u vidu poslednji ugovor, prema kome će oko 20 kilometara koštati četrdesetak miliona dinara, lako izračunati da bi za dug Kragujevčana moglo da se izgradi oko 25 kilometara gasovoda.

U "Stambenom", preko koga se vrši objedinjena naplata parnog grejanja, zemljišta i smeća, kažu da će posle 25. avgusta, što je rok za izmirenje obaveza, podneti više od 7.000 tužbi protiv neredovnih platiša.– Situacija je mnogo bolja nego pre tri-četiri godine, kada smo podneli više od 21.000 tužbi. To je krajnja mera, jer smo svesni da troškovi procesa mogu i do nekoliko puta da nadmaše vrednost duga. Građani negoduju, ali je 99 odsto tužbi osnovano – tvrdi direktor pravnog sektora Vukoje Radovanović.

I u "Vodovodu" napominju da se na utuženja građana odlučuju nerado i da se na rešenje preko suda ide samo kad se ne postigne dogovor o reprogramu duga. Reprogram je, kažu, način da se "premoste" velika dugovanja, a u Kragujevcu je 307 potrošača sa dugom većim od 50.000 dinara.

Bogati najviše duguju

– Ako se zna da jedna mesečna faktura prema građanstvu iznosi oko 26,5 miliona dinara, onda to znači da Kragujevčani vodu nisu plaćali deset meseci. Neki shvate da voda nije besplatna tek kad ih isključimo, a grupi potrošača iz naselja Šumski raj trebalo je dve nedelje – kaže Radovan Barlov, direktor sektora prodaje.

U "Elektrošumadiji", koja od građana potražuje zaista ogromnu sumu, gotovo 1,4 milijarde dinara, tvrde da tužbe podnose tek kada dug premaši 100.000 dinara. Toj meri prethodi isključenje struje. Direktor sektora za trgovinu Dušan Milosavljević kaže da to "nimalo nije komotan posao".– Dužnici se bune što im ometamo posed, a bilo je i fizičkog razračunavanja sa našim radnicima. Ni na sudu ne prolazimo bolje, jer, uglavnom, svaki dužnik dobije rešenje o privremenom priključenju, pa tako ima struju sve vreme trajanja spora. A za neke sudske procese je teško i pretpostaviti kada će se okončati – veli Milosavljević.

Prosek mesečne zarade u Kragujevcu je oko 22.500 dinara, a među velikim dužnicima je najviše onih čija se zarada kreće u ovim okvirima, ili manje od toga. Međutim, na listi dužnika su i oni sa dubljim džepom, a direktorka Lokalne poreske uprave Mirjana Jevđić-Stanarčić i sama je bila zaprepašćena tim podatkom.– Ovo je i za mene frapantan podatak. Najveći pojedinačni dug za porez na imovinu je dva miliona i 307.000 dinara. Ne mogu vam reći ime, ali taj čovek svakako nije bez para. Naprotiv, reč je o poznatom Kragujevčaninu – saopštila nam je direktorka Stanarčić.