Двојац са потконтинента

Индија и Пакистан су званично независни постали тачно у поноћ, између 14. и 15. августа 1947, али је свечано проглашење обављено у размаку од 24 сата, како би им присуствовао британски вицекраљ. Њихове прославе 60. годишњице самосталности јуче у Исламабаду, а данас у Делхију, свет прати са упадљиво већом пажњом него пре десет година, када је јубилеј био "округао" и када је пола века од развода са империјом обележавано са много више помпе.

Ових дана, начин на који се Британија, после 163 године колонијалног господарења, повукла из јужне Азије изазива многе асоцијације на "живе" међународне проблеме. Индија је, наиме, независност платила поделом: на тлу једне од најстаријих цивилизација, у којој су вере и нације дотле коегзистирале, створена је нова држава, да би била домовина за муслимане Индијског потконтинента. Она јесте, додуше, била резултат политичког договора који су прихватиле све стране, али цена која је плаћена за његово спровођене била је неочекивано крвава: убијено је неколико стотина хиљада хиндуиста и муслимана који су се у моменту поделе нашли на погрешним странама, а своје домове, у потрази за новим, морало је да потражи више од десет милиона људи.

Три рата

Цена политичке инструментализације верске припадности плаћана је потом кроз три рата, у којима су Индија и Пакистан покушавали да снагом оружја подупру аргументе политике, пре свега око Кашмира који је, иако са већинским муслиманским живљем, одлуком тадашњег хинду владара остао у матици. Између Делхија и Исламабада тренутно је у току деликатни детант, у чијој позадини су и у међувремену стечени нуклеарни арсенали.

Иако "близанци" чију је пупчану врпцу пресекла тадашња колонијална сила, Индија и Пакистан су у минулих шест деценија путовали различитим путевима, стекли различите карактере и свету дали сасвим опречне поводе да из њихове историје извлачи поуке применљиве и за проблеме на другим меридијанима. Док се на Индију гледа као на помаљајућу суперсилу, Пакистан се и даље посматра кроз диоптрију намењену подручјима кризе и земљу из које долази много више лоших него добрих вести.

Британци су, истина, обема државама оставили исто наслеђе, почев од енглеског језика, преко политичких и правних система, уређене администрације и железнице, до љубави за крикет – али док је у Индији оно брижљиво неговано, у Пакистану је у најважнијим деловима брзо демонтирано.

Индија је пригрлила парламентарну демократију, која јој је, упркос многим искушењима, послужила као најефикаснији вентил да баш из тих искушења нетакнута изађе. Пакистан је веома рано изашао на пут недемократских пречица: од 60 година независности, 32 је провео под војним режимима. Генерали су три пута силом преузимали власт од, како су образлагали, неспособних и корумпираних политичара. Последњи пут 1999: тадашњи пучиста је у међувремену постао председник, али је задржао генералску униформу.

Индија је данас у глобалном фокусу као једна од најдинамичнијих светских економија, што је својеврсни парадокс ако се има у виду да је у првих готово 45 година независности политички либерализам комбиновала са централно планираном економијом. Нехру, премијер у првих 17 година независности, настојао је да њене велике проблеме решава применом "трећег пута", комбиновањем капитализма и социјализма, али је резултат био један неефикасан амалгам та два система који није обезбеђивао ни довољан економски раст нити прокламовану друштвену једнакост. Ослободивши се колонијалних господара, земља је стекла друге, оличене у бирократији и систему дозвола и квота, који је спутавао сваку иницијативу. Примера ради, кажњиво је било и свако повећавање производње мимо оне која је пријављена кад је добијена дозвола да се нека фабрика отвори.

Преокрет, који је Индију вратио на економску мапу света, почео је 1991, демонтирањем "социјализма". Ослобођени свеобухватног бирократског надзора, индијски предузетници су просто узлетели. У последњих пет година стопа раста је између осам и девет одсто; мерено паритетом куповне моћи, Индија је међу првих пет економских сила, има девизне резерве од 222 милиона долара, у последњих седам година је привукла 26 милијарди долара страних инвестиција...

Сличне поделе

Главни проблем је, међутим, како да се превазиђе подела на две Индије, једну која пристиже остатак света и другу која је окована сиромаштвом. Реформе, наиме, још нису дотакле живот готово 25 одсто становника који и даље живе са долар дневно. Пример за то је сам главни град: у 15-милионском Делхију је пет милиона бескућника...

Сличне поделе на богате и сиромашне постоје и у Пакистану, али његов главни проблем је то што ни после 60 година није дефинисао свој идентитет: чињеница да је створен као држава за муслимане стално активира дилему да ли треба да буде уређена као либерална или као теократска. Дилема је заоштрена нарочито последњих година, када је главни амерички савезник у "рату против терора", и када већ близу три деценије дуга криза у првом суседству, Авганистану, своје политичке одразе налази и у Пакистану. Почетком јула војска је била принуђена да се обрачуна са бастионом џихада усред престонице, уследио је потом талас самоубилачких бомбашких напада, увелико се говори о "пузећој талибанизацији", а неколико дана уочи ове прославе независности земља је била на ивици ванредног стања.

Сенка поделе британске Индије од пре 60 година још је над потконтинентом. Можда и зато расту недоумице данашњих сила пред искушењима стварања нових држава у ткиву старих: у светлу историје, готово је извесно да ће решавање једног проблема произвести сијасет других, са великим изгледима да буду дуготрајни.

-----------------------------------------------------------

Индија на светској позорници

"Полако и сигурно, једна млада Индија заузима своје место на светској позорници. Свет је на прагу новог таласа, у ком је способност стварања знања и иновација постала кључни фактор диференцијације међу народима. Моћ нашег главног капитала, знања, призната је у целом свету. Брзо израстамо у водећу привреду силу света... Ретки су тренуци попут овог, када као нација стојимо на чврстим темељима које су наши с преци муком изградили, а срца су нам пуна националистичког поноса", изјавила је, поводом националног празника председница Индије Пратиба Патил.