Србија има довољно хране

Летина Србије и поред катастрофалних поплава у сливовима Колубаре, Велике Мораве, па и Млаве није угрожена у већој мери. Србија ће и ове године произвести довољно хране за себе, па и за извоз, а резерве с којим располаже сасвим су довољне да подмире наше потребе бар до јесени каже за „Политику” Милан Простран, наш познати агроекономски аналитичар.

„Грађани Србије не морају да брину да ли ће бити довољно хране и после катастрофалних поплава које су погодиле земљу. Можда ће је бити мало мање за извоз, али у ванредној ситуацији је најважније обезбедити храну за своје становништво, посебно за пострадало подручје. Житородни део Србије, Војводина, део Мачве и Стига није страдао, а и фондови хране из прошле године су добри и могу да задовоље потребе за наредних четири или пет месеци, сматра он.

Према његовим речима, у условима ванредних околности, док се сви ти биланси не „затворе”, држава би требало да бар привремено ограничи извоз пшенице, кукуруза, уља и шећера. Без обзира на то што су то непопуларне мере оне су, уосталом, дозвољене и према свим међународним споразумима које смо потписали, као што су ЦЕФТА или Споразум о стабилизацији и придруживању. Мере ограничења извоза примењивале су се и када је била много мања штета и катаклизма и то није лоше и нико неће замерити.

– Не очекујем ни поскупљење хране – каже Простран.

Као што је познато штета од поплава још није позната, а наш саговорник процењује да би могла да буде око пола милијарде долара. За нас и нашу пољопривреду то је ипак штета великих размера. На питање како се дошло до те процене Простран каже да је лањска вредност пољопривредне производње била пет милијарди долара. Све досадашње процене указују на то да је досадашња штета од поплава однела око десет одсто очекиване летине.

На питање шта се, после повлачења воде, може сејати, односно колико се новом сетвом штета може умањити, Простран одговара да ће се то радити од случаја до случаја. Има земљишта које је потпуно уништено, јер је вода однела и плодни слој.

– У првим данима, или чак месец дана, пољопривредни произвођачи ће водити битку да своја домаћинства ставе у функцију после свих мера заштите од болести и санације уништеног. Може се сејати рано поврће, као и рано стасни кукуруз Фао групе 200 чија је вегетација 100 дана тако да до јесени могу да стигну и да сазру, а не само кукуруз за силажу – каже Простран.

Од државе произвођачи би требало да добију бесплатно семе, ђубриво, гориво, а онима који су узели банкарске кредите те обавезе би требало репрограмирати бар на пет година. С обзиром на то да је и много стоке угинуло неопходно је да се сточарима обезбеде грла стоке из донација.

Простран се осврнуо и на стање система за одводњавање, рекавши да је важно стварања услова да се сви системи одводњавање врате у функцију и да се оспособе, а то је, како је нагласио, веома важан државни посао. – Имамо 35.000 километара под каналима, али је 90 одсто запуштено, функционишу, али са веома малим капацитетом. Велики системи као што су Дунав–Тиса–Дунав, Ибар–Лепенац и Морава су три велика система који су искључиво рађена за одводњавање. За њихово функционисање је проблем што им правни статус није дефинисан, односно што им се постојеће стање продужава на сваких шест месеци. Због тога нико не инвестира, купује опрему, одржава мрежу. „Законом о приватизацији и та велика водопривредна предузећа су предвиђена за продају, али сматрам да би требало да остану у већинском државном власништву баш због оваквих ситуација. Управљање таквим инфраструктурним пројектима је државни посао и не могу се препуштати интересу приватника” – каже Простран.