Париз разуме Србију

Специјално за „Политику”

Париз – Непуну годину дана након првог сусрета, председник Томислав Николић и његов француски колега Франсоа Оланд састаће се у четвртак на радном ручку у Јелисејској палати. Сусрет је договорен на неформалном самиту у Словенији прошлог јула, на коме је Оланд, који се одазвао позиву шефова влада балканских земаља, изразио жељу за већим присуством Француске у региону.

На менију су билатерални односи, пут Србије ка ЕУ, али и неке важне теме међународне политике, на првом месту ситуација у Украјини.

„Од Србије се неће тражити да се прикључи позицији ЕУ (о Украјини) и да Русији уведе санкције јер за то нема правних основа”, каже за „Политику” француски дипломата задужен за припрему Николићеве посете.

Када је реч о Украјини, Јелисејска палата нема разлога да покаже неразумевање за позицију Србије пошто инсистира на „деескалацији” сукоба у Украјини и дипломатском решењу кризе. Државни врх Француске је проценио да би заоштравање ситуације са Русијом донело више штете него користи. Француска види Србију као земљу која има „привилеговане везе са Русијом, због чега би могла да помогне”, каже саговорник „Политике” у Ке д’Орсеју.

Сусрет Оланда и Николића биће прилика да Француска понови подршку „дугом и тешком процесу” приступања ЕУ, каже саговорник „Политике”, који подсећа да је Француска одиграла значајну улогу да убеди скептичне колеге у Бриселу да дају Србији статус кандидата, међу којима су највеће резерве имали представници Немачке и Холандије.

На састанку Николића и Оланда у Словенији француска делегација је била изненађена што српски председник посвећује велику пажњу Косову. У међувремену се догодила афера „Леонарда”, названа по ромској девојчици која је са породицом враћена на Косово, референдум на Криму и припајање полуострва Русији, догађаји који су Косово вратили у жижу интересовања.

Ручак у Јелисејској палати ће бити прилика за српску делегацију да подсети Оланда на тежак положај највећег дела неалбанског становништва на Косову, на првом месту преосталих Срба и Рома, којима су и даље ускраћена основна  права.

„Косово ће бити поменуто како бисмо подстакли наставак процеса нормализације и врло плодни дијалог са Приштином”, каже наш извор из Ке д’Орсеја.

Међу билатералним темама које су нарочито важне за Србију јесте и питање обележавања Првог светског рата. Француска има главну улогу у комеморацијама Великог рата, које почињу 28. јуна у Сарајеву, јер је то „важан датум почетка процеса који је водио до избијања Првог светског рата”.

„Циљ ће бити да покажемо да  је атентат у Сарајеву био један од елемената који су утицали на избијање Првог светског рата, али да је после четворогодишњег рата дошло до освешћења и потребе да се превазиђу сукоби. Потрајало је док се то није остварило на нивоу Европе”, каже француски дипломата.

Први светски рат ће бити прилика да се подсети на „братство по оружју” и „заиста изузетно француско-српско пријатељство”, каже наш саговорник, додајући да ће Србија бити присутна на традиционалном дефилеу 14. јула на Шанзелизеу, уз представнике свих земаља које су учествовале у рату. „Нагласак ће бити на помирењу, поред војника у поворци ће бити и цивили”, каже француски дипломата.