Сад нема ту трт – мрт!

Ових дана позоришни критичар "Политике" Ана Тасић са разлогом се чудила због чега је представа "Тртмртживотилисмрт" у стилу комедије немог филма заснована на наративној подлози Шекспировог "Хамлета" кад то "заиста није суштински оправдано" ("Политика", 10. 08).
Ако је тако са незаснованости теме, њен наслов је јасно "инспирисан" једним стихом Лазе Костића, ненадмашног преводиоца Шекспира.

Зна се да је Лаза Костић преводио стих за стих, трудећи се да пренесе и смисао и своју верзију десетосложног јамба. Разуме се, понекад је одступао из поетских разлога. У нашем примеру он је поступио веома занимљиво и оправдано. Наиме, Шекспиров стих из уста Лаерта, који због нејасне смрти оца Полонија, бесно упућује краљу речи:

"How canne he dead? I’ll not be juggl’d with." (Penguin Books, 1994, p.122) Костић није дословно превео ("Како је умро? Нећу да ме обмањујете"), већ "Сад нема ту трт – мрт! Казуј му смрт!

Смисао је сачуван јер Лаерт захтева од краља да казује Полонијеву смрт. Питање је само због чега се Лаза није држао текста, кад је то могао у низу варијанти јамба, нпр. – А како умре? Хоћу то да знам! Или – А како то? Објасните ми смрт! У обе варијанте јамб је задржан.

Међутим, песник, драматург и шекспиролог Костић жели да изрази гласовну експресију, па то чини леонински римујући крајеве првог и другог дела стиха. Примећено је да ту Шекспир нема леонинску риму, али треба имати слух за понављање звучног d и блиских зубних t и th. Додајмо да се Лаза, као и Змај, није строго држао такозване чисте риме, те је понекад веома слободно доводио у везу звуке појединих гласова.

Његово д, и четири понављања т праскају и са р прште.

Не заборавимо да је Лаза био и позоришни критичар а у омладинским годинама и глумио. Његова досетка народног израза дошла је у муњевитом врцању имагинације и експресије. Ако треба неутралисати израз, зна се да је то посао глумца и редитеља, тј. дикције и гестовне визуелизације. Сваки глумац зна да се интонационим финесама једној речи могу дати десетине смисаоних варијација.

Веома је карактеристично то што је песник преводилац и метричар остварио безмало свих пет иктуса акценатским ударима, баш као и Шекспиров Лаерт, завршавајући стих ефектно једносложницом.

Време је показало да се Богдан Поповић (1864–1944), чувени критичар и естетичар, заговорник теорије "уметност ради уметности" и анализе "ред по ред" и "реч по реч", огрешио о Костића у расправи о преводима Шекспира. Уз то, није ни слутио да ће из његове критике наведеног стиха прећи у чаршијску публику једини израз "трт-мрт".

И не само у чаршију већ и у недоучене уметничке кругове.