Штаб за борбу против поплава ради нон-стоп

У невеликој просторији гужва као у кошници, двадесетак људи у исто време разговарају на две, три линије, али и међу собом, телефони непрестано звоне, упутства стижу са свих страна и хитно се преносе даље: потребни људи за ојачавање бедема, џакови са песком морају се пребацити на одређени део савске обале, спасиоци хитно у угрожено подручје. Овако је јуче изгледало у главном републичком штабу Сектора за ванредне ситуације у Новом Београду одакле се координира свим акцијама у Србији. У оперативном штабу су све организационе јединице МУП-а – од Сектора за ванредне ситуације до саобраћајне полиције, а у непрестаној вези су и са војском и свим другим институцијама.

У истој соби је и велики сто са десетак телефона са којих пристижу позиви у вези са поплавама из целе Србије.

– Првих дана било је највише оних који су звали да би били евакуисани, а сада је највише људи који траже своје породице – објашњава Лука Чаушић из Сектора за ванредне ситуације, јер његова колегиница нема времена за разговор са нама, у истом тренутку одговара на неколико позива грађана.

Одмах до ове је мала соба препуна компјутера, телефона и ужурбаних људи, ту је смештен Републички центар за информације.

– Овде се сливају све информације које пристижу порукама, преко телефонских позива, мејловима. У овом центру непрестано примамо податке из 27 општинских центара Сектора за ванредне ситуације који бележе сваки ванредни догађај, шаљу извештај, а затим се одмах реагује – објашњава за „Политику” Радиша Даничић, шеф Одсека за оперативне послове у овом центру.

На телефонске позиве и мејлове непрестано одговарају радници, а има их укупно четрдесетак. На спрату исте зграде у којој све делује мало и скучено за огроман број униформисаних људи који се брзо крећу ходницима, налази се Одсек за међународну сарадњу Сектора за ванредне ситуације. И овде влада гужва.

– Координирамо све стране спасилачке тимове којих је укупно 19. Међународна сарадња у оваквим ситуацијама је веома важна, јер када дође до овакве катастрофе на коју држава не може сама да одговори, у помоћ пристижу међународни тимови. Први су, 16. маја пристигли Руси, затим Словенци, Бугари, Чеси, Мађари, Немци, Аустријанци, Македонци, Црногорци, Французи, Белоруси, Данци... – истиче Иван Барас, задужен за међународну сарадњу.

Задатак његовог одсека је комплетна брига и усмеравање о страним тимовима спасавања – од дочекивања на граници наше земље до бриге о храни и смештају за њих. Србија је за кратко време добила више врста помоћи – спасиоци су пристигли са чамцима за спасавање, долетело је девет хеликоптера за евакуацију, а ту су и тимови који раде на испумпавању воде из постројења и термоелектрана помоћу посебних изузетно јаких пумпи.

– Непрестано координирамо међународне тимове који су на терену са нашим спасиоцима и упућујемо их тамо где су најпотребнији. Први дани су нам били изузетно тешки, јер је вода брзо надирала и требало је правовремено деловати, јављали смо шта је потребно, то су нам и допремали. Ту нам је и тим Европске уније који заједно са нама управља свим акцијама, као и тим Уједињених нација – истиче Барас.

У Сектору за ванредне ситуације пуних седам дана сви су непрестано на послу, ухвате могућност за одмор на два, три сата и настављају даље.

– Ово је катастрофа светских размера, цели градови и места под водом и када се тако нешто деси свака држава настоји да искористи све капацитете најбоље што може – каже Лука Чаушић.

Да су надлежни успели да се добро организују види се по похвалама које пристижу са разних страна, па и од комесарке Европске уније за међународну сарадњу Кристалине Георгијеве, која је јуче обишла и Сектор за ванредне ситуације.