Štab za borbu protiv poplava radi non-stop

U nevelikoj prostoriji gužva kao u košnici, dvadesetak ljudi u isto vreme razgovaraju na dve, tri linije, ali i među sobom, telefoni neprestano zvone, uputstva stižu sa svih strana i hitno se prenose dalje: potrebni ljudi za ojačavanje bedema, džakovi sa peskom moraju se prebaciti na određeni deo savske obale, spasioci hitno u ugroženo područje. Ovako je juče izgledalo u glavnom republičkom štabu Sektora za vanredne situacije u Novom Beogradu odakle se koordinira svim akcijama u Srbiji. U operativnom štabu su sve organizacione jedinice MUP-a – od Sektora za vanredne situacije do saobraćajne policije, a u neprestanoj vezi su i sa vojskom i svim drugim institucijama.

U istoj sobi je i veliki sto sa desetak telefona sa kojih pristižu pozivi u vezi sa poplavama iz cele Srbije.

– Prvih dana bilo je najviše onih koji su zvali da bi bili evakuisani, a sada je najviše ljudi koji traže svoje porodice – objašnjava Luka Čaušić iz Sektora za vanredne situacije, jer njegova koleginica nema vremena za razgovor sa nama, u istom trenutku odgovara na nekoliko poziva građana.

Odmah do ove je mala soba prepuna kompjutera, telefona i užurbanih ljudi, tu je smešten Republički centar za informacije.

– Ovde se slivaju sve informacije koje pristižu porukama, preko telefonskih poziva, mejlovima. U ovom centru neprestano primamo podatke iz 27 opštinskih centara Sektora za vanredne situacije koji beleže svaki vanredni događaj, šalju izveštaj, a zatim se odmah reaguje – objašnjava za „Politiku” Radiša Daničić, šef Odseka za operativne poslove u ovom centru.

Na telefonske pozive i mejlove neprestano odgovaraju radnici, a ima ih ukupno četrdesetak. Na spratu iste zgrade u kojoj sve deluje malo i skučeno za ogroman broj uniformisanih ljudi koji se brzo kreću hodnicima, nalazi se Odsek za međunarodnu saradnju Sektora za vanredne situacije. I ovde vlada gužva.

– Koordiniramo sve strane spasilačke timove kojih je ukupno 19. Međunarodna saradnja u ovakvim situacijama je veoma važna, jer kada dođe do ovakve katastrofe na koju država ne može sama da odgovori, u pomoć pristižu međunarodni timovi. Prvi su, 16. maja pristigli Rusi, zatim Slovenci, Bugari, Česi, Mađari, Nemci, Austrijanci, Makedonci, Crnogorci, Francuzi, Belorusi, Danci... – ističe Ivan Baras, zadužen za međunarodnu saradnju.

Zadatak njegovog odseka je kompletna briga i usmeravanje o stranim timovima spasavanja – od dočekivanja na granici naše zemlje do brige o hrani i smeštaju za njih. Srbija je za kratko vreme dobila više vrsta pomoći – spasioci su pristigli sa čamcima za spasavanje, doletelo je devet helikoptera za evakuaciju, a tu su i timovi koji rade na ispumpavanju vode iz postrojenja i termoelektrana pomoću posebnih izuzetno jakih pumpi.

– Neprestano koordiniramo međunarodne timove koji su na terenu sa našim spasiocima i upućujemo ih tamo gde su najpotrebniji. Prvi dani su nam bili izuzetno teški, jer je voda brzo nadirala i trebalo je pravovremeno delovati, javljali smo šta je potrebno, to su nam i dopremali. Tu nam je i tim Evropske unije koji zajedno sa nama upravlja svim akcijama, kao i tim Ujedinjenih nacija – ističe Baras.

U Sektoru za vanredne situacije punih sedam dana svi su neprestano na poslu, uhvate mogućnost za odmor na dva, tri sata i nastavljaju dalje.

– Ovo je katastrofa svetskih razmera, celi gradovi i mesta pod vodom i kada se tako nešto desi svaka država nastoji da iskoristi sve kapacitete najbolje što može – kaže Luka Čaušić.

Da su nadležni uspeli da se dobro organizuju vidi se po pohvalama koje pristižu sa raznih strana, pa i od komesarke Evropske unije za međunarodnu saradnju Kristaline Georgijeve, koja je juče obišla i Sektor za vanredne situacije.