Крвави удар на северу Ирака

Ирак се вратио на ударна места у светским медијима после погибије 250 људи у једном од најкрвавијих самоубилачких напада од почетка рата 2003. године, експлозије четири возила, у уторак увече у широј околини Мосула, недалеко од сиријске границе.

То је подручје настањено припадницима малобројне курдске неисламске заједнице, јазидима, које исламски екстремисти сматрају неверницима. Акција је била добро испланирана и координисана јер су бомбаши, тројица возећи путничке аутомобиле а четврти цистерну са горивом, дејствовали готово истовремено, убрзо после заласка сунца, у два мања курдска насеља, Катанији и Аднанији изазвавши крвопролиће и разарање страховитих размера.

Мада тачан број мртвих није било могуће утврдити ни исте вечери, а ни током јучерашњег дана, с обзиром на то да је много несрећних мештана затрпано, процене су да је жртава више од 250, рањених више од 300, док је на десетине кућа оштећено или сравњено.

Како је реч о скромним домовима који нису зидани већ направљени од иловаче, опрема за рашчишћавање и механизација коју су Американци упутили није била од велике помоћи. Људи су рукама откопавали своје најближе, наводи се у драматичним агенцијским извештајима с лица места, уз описе призора ужаса, смрти и сакаћења.

Бушова влада одмах је осудила "варварски бездушни напад" за који је портпарол ирачког председника Хива Осман рекао да је јасно ко су организатори. "Напад носи сва обележја Ал Каиде. Све указује на то. Жртве су невини цивили. За Ал Каиду је свако данас у Ираку мета, нарочито они који нису муслимани, који су за њих неверници", пренео је Би-Би-Си на српском.

За јазиде којих у свету укупно има око 500.000, али су у највећем броју сконцентрисани управо у овом делу Ирака, карактеристично је да исповедају веру са елементима шаманизма, јудаизма, хришћанства и ислама, а за врховну божанску фигуру, после створитеља, сматрају арханђела Малака Тауса често представљаног у лику пауна, што га, опет, по неким хришћанским и муслиманским тумачењима поистовећује са ђаволом.

Односи између јазида и муслимана на ирачком северу пословично су затегнути, али су погоршани после трагичног и бизарног инцидента у априлу, каменовања 17-годишње припаднице јазида коју су саплеменици осудили на језиву смрт због љубави са муслиманом, подсећа се у извештајима.

Истовремено, ова терористичка акција тумачи се као могући знак да се Ал Каида, као и друге побуњеничке групе постепено пребацују на север, где је ситуација досад била мирнија него у средишњем делу земље. То је, како се претпоставља, последица упућивања америчких појачања у Багдад, због чега су одметници потиснути у унутрашњост.

Д. Д.

--------------------------------------------------------------------------

Америчке дипломате на Косову под стресом

Вашингтон – Стејт департмент намерава да направи канцеларију која ће се бавити психичким проблемима америчких дипломата у кризним зонама, а међу "угроженима", према процени министарства спољних послова САД, јесу и они који раде на Косову. Мера се пре свега односи на дипломате на служби у Ираку и Авганистану, а једно недавно истраживање показало је да готово 17 одсто људи који раде под стресним околностима пати од посттрауматског стресног поремећаја (такозвани вијетнамски синдром) или сличних потешкоћа.

"Ми ћемо урадити све што треба да бисмо помогли нашим људима, ако им је потребна помоћ. Ако им је потребан стручни савет, ми ћемо им то пружити", изјавио је портпарол Стејт департмента Шон Мекормак, додајући да државна секретарка Кондолиза Рајс лично води напоре да се помогне дипломатама. "Она жели да буде сигурна да ће наше особље имати најбољу могућу негу ако му је потребна", рекао је Мекормак, уз напомену да Рајсова хоће да дипломате "устану од столова" и да раде свој посао.

Други званичници које цитира агенција АП тврде да ће Стејт департмент од Конгреса затражити додатних 700.000 долара годишње за финансирање овог пројекта.

Синдикат који заступа америчке дипломате – Удружење америчке спољне службе (АФСА) – сматра да резултати истраживања нису прецизни, јер се односе на места у којима се дипломатама не дозвољава да доведу своје породице, а подаци нису дати за сваку мисију појединачно. Осим Ирака и Авганистана, "опасним зонама" се сматрају и Пакистан, Саудијска Арабија, Бурунди, Босна, Централноафричка Република, Хаити, Обала Слоноваче, Либан, Либерија, Србија (Косово) и Јемен.

Према подацима АФСА, чак 40 одсто дипломата, посебно оних који се враћају из Ирака и Авганистана, имају проблема у привикавању на цивилни живот и пате од стресних поремећаја, укључујући и помисао на самоубиство. Ово удружење наводи да цивилна служба у иностранству, за разлику од војне, нема кључне системе подршке за оне којима је помоћ неопходна.

С. Р.