У Рију можемо више него у Лондону

Теквондо више није спорт који још тражи место у нашем спорту. У последњих неколико година наш теквондо је постао трофејни спорт, једини у Србији који има актуелног олимпијског шампиона (првог после Сиднеја 2000. године), наше борце ривали на међународној сцени уважавају, а они се са сваког такмичења враћају бар с једном медаљом. На последњем Европском првенству освојена су два одличја (Милица Мандић, сребро, Ана Бајић, бронза), а још шесторо репрезентативаца изборило је право да се бори за одличје и – изгубило.

То, ипак, не деморалише Драгана Јовића, спортског директора репрезентације. Напротив, али сматра да наш теквондо може и мора да буде много успешнији. За то, потребно је прво довести Савез у ред.

Поново обављате дужност спортског директора репрезентације. Да ли то значи да су у Теквондо савезу дунули нови ветрови?

Тачно је да сам после паузе поново почео да обављам функцију спортског директора, али још се ради на доношењу нових решења и то не само кад је у питању струка већ укупно функционисање савеза. Још једном је било потврђено да се код нас успех не опрашта, јер је било људи који су мислили да ћу, пошто је Милица Мандић освојила олимпијско злато, „преузети” Савез. Па није он ничија приватна прћија. Сви моји апели и предлози били су дочекивани на нож, али годину и по дана касније многи су увидели да је у њима било „нешто”.

За шта сте се залагали?

Залагао сам се да свако ради оно што најбоље зна – тренери да воде струку, менаџери да управљају, да обезбеђују средства за функционисање савеза и спровођење такмичарских програма. Код нас се то помешало, па су тренери хтели да они воде савез. Годину дана пре Олимпијских игара у Лондону на Скупштини сам упозоравао и апеловао да нам се не деси оно што су доживели неки други спортови (није коректно да их именујем), који нису искористили велике успехе да прихвате децу која желе да се баве њиховим спортом, да привуку нове спортске раднике и спонзоре, а био сам уверен да ће неко од наших такмичара освојити олимпијску медаљу. Многи су ми се смејали, али не сви. Секретар Савеза Зоран Ћендић, тренери браћа Дујић, Горан Петровић... веровали су да имамо снаге за то.

Епилог је познат, Милица Мандић, ученица Драгана Јовића је освојила олимпијско злато, а ви сте елиминисан из рада са осталим репрезентативцима, испоставило се привремено...

Мој статус је најмањи проблем. Проблем је што се други нису организовали да искористе ту историјску шансу, али ми у Теквондо клубу Галеб и људи у клубовима с којима смо везани истом спортском „политиком” јесмо. Прихватили смо много нових чланова, припремили програме за њих, све маркетиншки одрадили како треба, али једна ласта не чини пролеће. Зато се трудим, зато лобирам. Ми морамо заједно да од Савеза направимо максимално чврсту и озбиљну организацију, јер резултати показују да знамо шта радимо. На државном првенству имали смо 80 сениора, а од њих шесторо се борило за медаље на Европском првенству и освојене су две медаље. Од тих шест три су „биле наше” а изгубљене су само због неискуства наших такмичара, који су у последњим секундама губили борбе у којима су побеђивали. Неискуство је плод беспарице јер већина није имала за собом искуство са великих међународних турнира. То, заједнички, морамо да елиминишемо.

Како видите стручни рад у репрезентацији?

Желим да се око свега договарамо и да резултат буде мера свачије вредности. Имамо доста тренера чији такмичари постижу врхунске резултате. Милица Мандић и Ана Бајић су освојиле медаље на Европском првенству, млади Дејан Томић је изборио учешће на Олимпијским играма младих, Тијана Богдановић је у шест месеци освојила златне медаље на јуниорским првенствима Европе и света, Дамир Фејзић и Драгана Гладовић још нису рекли последњу реч и могу да заблистају већ на првом наредном такмичењу, Иван Пурешевић и Реља Просеница такође... Око њиховог потенцијала морамо да се удружимо, да му омогућимо да се изрази. Требало би да имамо исте „пикове” у сезони јер идемо на иста такмичења, да имамо заједничке базичне припреме и заједничке завршне припреме за велика такмичења, а на њих сви морају да дођу максимално спремни, а не као пред светско првенство када је један такмичар дошао са тронедељног одмора.

Да ли међу тренерима постоји сагласност за то?

Мислим да се опште расположење приближава томе. Не желим да губим време узалуд. Ако мисле да могу да помогнем и ако хоће – добро. Ако неће, имам свој клуб и такмичаре (људи у Олимпијском комитету Србије да мој стручни тим има доста понуда из иностранства), али ако се свако затвори у свој клуб то ће нам се осветити. Ако се договоримо сигуран сам да можемо да се квалификујемо за Рио 2016. јер то је најтеже, и да можемо поново да освојимо злато, свеједно да ли ће то бити Милица, Ана, Дамир или неко други, и да можемо да освојимо бар још две медаље.

----------------------------------------------

Подршка МОС и ОКС максимална

Успон и континуитет врхунских резултата наших теквондоиста је директан плод подршке министарства омладине и спорта и Олимпијског комитета Србије, тврди Драган Јовић:

– Без ње тешко да би остварили и делић ових резултата. На основу категоризације имамо такмичаре у сва три разреда и у развојном програму и средства за адекватан број турнира, припреме. Милица Мандић и Ана Бајић су у програму ОКС и обезбеђено им је учешће на гран при турнирима, најважнијим за пласман на Олимпијске игре, а то кошта 20.000 евра...

----------------------------------------------

„Наше мало је неком много”

У теквондо организацији договорено је да се изборна седница Скупштине мало одложи.

– Било би јако себично када би се у време катастрофе која је задесила Србију бавили само собом и нашим Савезом. Ми представљамо Србију, боримо се за њу и на такмичењима и сада када покушава да ублажи последице катастрофалне поплаве. Ми нисмо богат савез, ни богат спорт, али и наше мало је неком много када је остао без ичега и ми смо се организовали да што више помогнемо. То није гуљење времена, а ако до краја јуна одржимо Скупштину и ако спроведемо оно о чему смо се договарали имаћемо шест месеци да се уходамо и да преолимпијску годину дочекамо спремни – каже Драган Јовић.