Благост српска у лику патријарха Павла

Вучје–После изложби у Куршумлији, Лесковцу, Власотинцу и Лебану, познати уметник необичног сензибилитета Братислав Анђелковић, познат као Бата из Вучја, отворио је изложбу под називом „Будимо људи” и у варошици у којој живи и ради – у Дому културе у Вучју. И овога пута изложена дела побудила су пажњу великог броја поклоника његове уметности за коју инспирацију налази у српским коренима, средњовековној историји и православљу.

Последњи циклус представљен на овој изложби чини четрнаест портрета почившег патријарха Павла, чији је лик још за живота представљао инспирацију овом уметнику о чијем су стваралаштву писали Ђорђе Кадијевић, Добрица Ерић и други, док му је Милић од Мачве био лични пријатељ. Десет портрета бившег српског патријарха урадио је на даскама, два на камену и два на платну.

–Ова дела настала су после ликовне колоније која је одржана јула прошле године на Власини, у оквиру Међународног фестивала документарног филма „Мефест”. Тада сам урадио два патријархова портрета у камену, а после тога сам наставио рад на циклусу „Будимо људи”. Изабрао сам дрво и камен, мој омиљени материјал, да бих им дао нову душу, да наставе да живе с мојим делима. Патријархов лик преображава се из слике у слику, све су различите, а кроз његов благи израз лица представљена су осећања и расположење српског народа. Није било лако насликати портрете једне такве личности – каже Бата за „Политику”.

Први портрет патријарха Павла Анђелковић је насликао дан после његове смрти. Реч је о муралу на камену и медијапану, величине 180 пута 150 сантиметара, осликаном у Заводу за специјализовану рехабилитацију, познатом под именом „Анемија”, у Ивањици, који је назвао по реченици коју је патријарх често изговарао – „Будимо људи”. У средишњем делу је патријархов портрет у уљу, с леве стране слика Светог Саве, а с десне Голијска вила с мотивима из историје тог краја.

Бата нам поверава да ће наставити да ради на циклусу „Будимо људи”.

– Патријарх Павле се бавио и научним радом, писао је за часопис „Православље” и неке научне часописе. У тим текстовима дубоко су урезане његове мисли и осећања. Он је за мене био светац још за живота и сигурно ће и званично бити проглашен за свеца – каже нам уметник.

Изложбу прати дводелни документарни филм Небојше Илића Илкета „Камен древног сневача”, који говори о стваралаштву једног од наших најоригиналнијих стваралаца који слика на камену, дрвету, предметима за свакодневну употребу и платну. Најчешће слика у природи – у Скобаљић граду, Ђавољој вароши, на Власинском језеру, у Сијаринској бањи, у црквама, хотелима и другим установама. Ради дела великих димензија, али и минијатуре величине од једног милиметра до неколико центиметара. Тако је на зрнима пшенице насликао лозу Немањића, на перу за писање Вука Караџића, а на зрну шибице лик Светог Саве. За гледање таквих слика потребна је лупа.

Циклус „Будимо људи” из Вучја ће се преселити у Ковин, затим у Вршац, а у току су преговори да стигне и до манастира Раковица, где почива патријарх Павле. Због тренутне ситуације у Србији, термини ће бити накнадно договорени.

М. Момчиловић