Била је то битка с временом

Прокупље – Томислав Стевановић, Зоран Васић и Ненад Јовац тројица су Прокупчана који су преводили екипу од 40 добровољаца из Топлице у акцији помоћи поплављеним подручјима на северозападу земље. Они су се управо вратили из рејона Босута где су, подизањем насипа, бранили ово село и још низ около.

Њихове приче пуне су поноса што су успели да заштите од изливања реке Саве, не само ова села, него и Шид, Сремску Митровицу и Шабац.

– Код Босута на Сави постојао је бетонски бедем који је сасвим оронуо јер је грађен још седамдесетих година. Мештани су почели да га поправљају, али нису имали довољно људства. Наша екипа добровољаца с добровољцима из Аранђеловца добила је по распореду баш то место, које је било најкритичније. С мештанима, нас око 500 подизало је насип од џакова с песком. Владала је девиза „нема престанка”. Непрекидно 24 часа подизали смо брану води која је све више надолазила. Неког искуства с толиком водом нисмо имали јер је наша екипа била састављена углавном од младих. Неки су и први пут видели Саву и толико воде. Имали смо, међутим, свест да је земља у опасности и треба се дивити тим младићима како су радили и колико храбрости су показали – каже за „Политику” Томица Стевановић, који је и предводио ову групу добровољаца, међу којима су били и учесници ратова од 1990.

Зоран Васић, иначе дописник РТС-а из Прокупља, каже да је радо пошао с добровољцима у помоћ људима који су пострадали у поплавама. Замишљао је, каже, како је онима што су остали без кућа јер је и он то доживео кад је прогнан с Космета. „Изузетно сам задовољан како су Топличани показали несебичност и пожртвованост у помоћи свом народу, што је истовремено и одбрана своје земље.”

Ненад Јовац објашњава да је једна ноћ била веома критична:

– Добили смо извештај да из Хрватске стиже нови поплавни талас и да треба да подигнемо насип на висину од 1,5 метра. Ми смо били на око половине. Требало је, значи, да подигнемо још толико у дужини око два километра за мање од 10 сати. Почела је битка с временом. Тада је и пао договор – нема престанка рада. Имали смо, ипак, срећу: Сава је пробила бедеме негде у Хрватској, тако је тај њен поплави талас ослабио.

Стевановић додаје да су избегли и опасност да се нађу у окружењу водом са свих страна. Ипак, имали су за сваки случај спасилачки чамац који су понели из Прокупља. Он каже да је ова ситуација катастрофалних поплава у Србији показала да смо ми, ипак, народ који свака несрећа уједињује. Али, вели, колико још несрећа треба да бисмо, коначно, били сложни и у сваком послу на добро наше земље.

Он закључује:

– Млади су и овом приликом успели да промене владајуће мишљење о својој генерацији да је нерадна, да је ништа, сем интренета и бесних кола, не интересује. Ево, они су били у првим редовима одбране земље од ове природне катастрофе. Већина од њих већ давно чека позив за активно служење војног рока. Јер, и овом приликом, војска је показала и вољу и знање да спасава народ и његово добро. Дакле, вратимо младима војску, како би се обучили и реду, раду и способности да савладавају све недаће.