Bila je to bitka s vremenom

Prokuplje – Tomislav Stevanović, Zoran Vasić i Nenad Jovac trojica su Prokupčana koji su prevodili ekipu od 40 dobrovoljaca iz Toplice u akciji pomoći poplavljenim područjima na severozapadu zemlje. Oni su se upravo vratili iz rejona Bosuta gde su, podizanjem nasipa, branili ovo selo i još niz okolo.

Njihove priče pune su ponosa što su uspeli da zaštite od izlivanja reke Save, ne samo ova sela, nego i Šid, Sremsku Mitrovicu i Šabac.

– Kod Bosuta na Savi postojao je betonski bedem koji je sasvim oronuo jer je građen još sedamdesetih godina. Meštani su počeli da ga popravljaju, ali nisu imali dovoljno ljudstva. Naša ekipa dobrovoljaca s dobrovoljcima iz Aranđelovca dobila je po rasporedu baš to mesto, koje je bilo najkritičnije. S meštanima, nas oko 500 podizalo je nasip od džakova s peskom. Vladala je deviza „nema prestanka”. Neprekidno 24 časa podizali smo branu vodi koja je sve više nadolazila. Nekog iskustva s tolikom vodom nismo imali jer je naša ekipa bila sastavljena uglavnom od mladih. Neki su i prvi put videli Savu i toliko vode. Imali smo, međutim, svest da je zemlja u opasnosti i treba se diviti tim mladićima kako su radili i koliko hrabrosti su pokazali – kaže za „Politiku” Tomica Stevanović, koji je i predvodio ovu grupu dobrovoljaca, među kojima su bili i učesnici ratova od 1990.

Zoran Vasić, inače dopisnik RTS-a iz Prokuplja, kaže da je rado pošao s dobrovoljcima u pomoć ljudima koji su postradali u poplavama. Zamišljao je, kaže, kako je onima što su ostali bez kuća jer je i on to doživeo kad je prognan s Kosmeta. „Izuzetno sam zadovoljan kako su Topličani pokazali nesebičnost i požrtvovanost u pomoći svom narodu, što je istovremeno i odbrana svoje zemlje.”

Nenad Jovac objašnjava da je jedna noć bila veoma kritična:

– Dobili smo izveštaj da iz Hrvatske stiže novi poplavni talas i da treba da podignemo nasip na visinu od 1,5 metra. Mi smo bili na oko polovine. Trebalo je, znači, da podignemo još toliko u dužini oko dva kilometra za manje od 10 sati. Počela je bitka s vremenom. Tada je i pao dogovor – nema prestanka rada. Imali smo, ipak, sreću: Sava je probila bedeme negde u Hrvatskoj, tako je taj njen poplavi talas oslabio.

Stevanović dodaje da su izbegli i opasnost da se nađu u okruženju vodom sa svih strana. Ipak, imali su za svaki slučaj spasilački čamac koji su poneli iz Prokuplja. On kaže da je ova situacija katastrofalnih poplava u Srbiji pokazala da smo mi, ipak, narod koji svaka nesreća ujedinjuje. Ali, veli, koliko još nesreća treba da bismo, konačno, bili složni i u svakom poslu na dobro naše zemlje.

On zaključuje:

– Mladi su i ovom prilikom uspeli da promene vladajuće mišljenje o svojoj generaciji da je neradna, da je ništa, sem intreneta i besnih kola, ne interesuje. Evo, oni su bili u prvim redovima odbrane zemlje od ove prirodne katastrofe. Većina od njih već davno čeka poziv za aktivno služenje vojnog roka. Jer, i ovom prilikom, vojska je pokazala i volju i znanje da spasava narod i njegovo dobro. Dakle, vratimo mladima vojsku, kako bi se obučili i redu, radu i sposobnosti da savladavaju sve nedaće.