Спасиоци МЧС-а вратили се у Русију

Народ Србије захвалан је свима који су помогли, али посебно руским спасиоцима, јер сте били први – поручио је на Аеродрому „Никола Тесла” Горан Николић, начелник Управе за ватрогасно-спасилачке јединице Сектора за ванредне ситуације МУП-а. Специјалци из Министарства за ванредне ситуације Русије (МЧС РФ), њих 79, предвођени замеником министра генерал-мајором Едуардом Чижиковим, одлетели су из наше земље, после тачно 11 дана проведених у зони поплава, клизишта и рушевина.

Руски амбасадор Александар Чепурин рекао је да су се у великој несрећи истакле хиљаде јунака који су помогли у спасавању људи и да су међу њима били и руски спасиоци. Испраћајући специјалце МЧС-а, Чепурин је Чижикову у знак захвалности предао скулптуру Константина Великог, заштитника Ниша, града у коме се налази Српско-руски хуманитарни центар – најважнија карика у спасилачком ланцу.

– Нисмо ни сумњали да сте прави професионалци, а у то смо могли да се уверимо када смо слали код вас наше спасилачке тимове на обуку – поручио је Николић руским колегама и додао да се оправданост хуманитарног центра у Нишу потврдила када је требало спасавати стотине људских живота.

Руски специјалци били су отворени за разговор, али признају да још нису сумирали све утиске, јер су многи од њих прошли праву драму спасавајући више од две хиљаде људи, деце, старих и немоћних. Андреј Сисојев, истакао је добар однос српског народа и посебно чињеницу да су многи желели да им лично захвале и честитају на брзој реакцији и помоћи.

Александар Зиниченко био је на најтежем месту, у нагоре време, у драматичној обреновачкој ноћи. Не жали се ни на шта, али признаје да је било напорно. Александар је спасао више од 100 људи из воде, са кровова и високих спратова. Није, каже, ни бројао, није било времена. Све се одигравало веома брзо, а ту су најважнији присебност и искуство у оваквим ситуацијама.

Већ у самом почетку поцепала су им се два чамца о оштре шиљке које је вода сакрила, али су их брзо залепили и наставили рад, каже Зиниченко. Сећања на те драматичне тренутке, објашњава, тек сада му навиру, јер је стрес почео да попушта тек када је ниво воде опао.

– Учествовао сам у оном опасном догађају испод моста у Обреновцу, када је колега Валериј Локтијонов умало погинуо. Ја сам био у чамцу, на веслима. Наш моторни чамац био је избачен из строја, исечен, па смо узели оно што смо имали на располагању. У том тренутку видели смо тројицу људи у води, преврнуо се скутер са мештанином који је спасавао двојицу суграђана. Сви су били без прслука и почели су да тону. Наши момци брзо су скочили у воду и извукли људе, али нам је бујица двојицу повукла под мост. То су били ужасни минути, Велерија смо једва извукли – прича Александар.

Пре него што су се руски спасиоци успели уз мердевине и ушли у „иљушин 76 ТД”, сликали су се са српско-руском заставом на којој је писало „Слава Русији”, поклон Српског сабора „Заветници”. Већ кроз неколико минута, тло под ногама је накратко задрхтало и моћни „Николај Камањин” се одлепио од београдске писте. Како је на опроштају поручио генерал Чижиков, њихова жеља је да се једног дана поново врате – али да ситуација не буде ванредна.