Политички поредак и водена стихија

На таласу поплава, неке политичке каријере ће се подићи, а неке удавити. Паралелно са борбом да се заустави водена стихија и санирају последице великих штета одвија се готово исто тако жестока битка за овладавањем истине о догађајима који су потресли Србију.

Разуме се да су представници власти, а пре свих премијер Александар Вучић, вешто медијски сурфовали на поплавним таласима. Огроман публицитет донели су му директни преноси седница Владе Србије, где је премијер делио кратке и оштре наредбе министрима, обраћајући се сваком члану свог кабинета са „ти”, док су, истовремено, премијеру сви министри персирали, па чак и у гримасама на његовом лицу покушавали да одгонетну размере катастрофе (Небојша Стефановић). Опозиција је то разумела и одмах једнострано прогласила пакт о ненападању владе.

Један је опозициони лидер замолио да се његов интервју за „Политику” дат на дан прве велике бујице – узгред, изузетно критичан према власти – објави тек када прођу невоље. Вероватно је проценио да не би било мудро политички се препуцавати током драматичних недељу дана акције спасавања људских живота и имовине – као и у три дана жалости који су потом уследили.

Све време током тих апокалиптичких дана премијер и његови министри обилазили су поплављене градове, а Вучић није одолео да се и сам укључи у неке акција спасавања хеликоптером, као што је то учинио током сметова, зимус, у Фетекићу.

Док је, међутим, опозиција одлучила да у ванредној ситуацији не помиње евентуалну одговорност и несналажење власти у спречавању и санирању последица поплава, одлажући такву дебату за редовно стање и парламентарну расправу, дотле је медијску монолитност у подршци акцијама спасавања, нарушавала герилска акција ширења непроверених гласина и дезинформација на друштвеним мрежама.

Информације без кредибилних извора о наводно великом броју жртава чији се број скрива, о затрованој води у великим градовима, о томе да су неки градови жртвовани, како би се спасио енергетски систем земље, почели су да преплављују сајбер простор, тако да се министар одбране Братислав Гашић пожалио да је, паралелно са борбом са незапамћеном стихијом, вођена борба и против дезинформација.

На „Твитеру” и „Фејсбуку” су, тако, почеле да се појављују „проверене информације” о намерном рушењу брана, о томе да војска и полиција пуцају у животиње, а било је и текстова на „Фејсбуку” да се у некаквој обреновачкој хали или ТЕ, у граду који је, узгред, поплављен, кришом – спаљују тела пострадалих!

Такве рафалне спинове усред ванредне ситуације, на неким порталима правдају као „отимачину за званичну интерпретацију догађаја и начин на који ће мајске поплаве 2014. године остати у јавном сећању”.

Исти портал, „Пешчаник”, назива „срамотном” изјаву премијера да је Србија настрадала далеко најтеже у региону (као што јесте), и да ће сама тражити помоћ од ЕУ (уместо ваљда са Хрватском, којој би више одговарало да заједно конкуришемо). Неки други Вучићеви потези се са задовољством могу критиковати, попут тона којим се обраћа министрима, што већ прераста у његов манир. Неки излажу подсмеху „хиперактивност” коју показује у акцијама спасавања, као што су се ругали и његовој роли у снежном Фекетићу.

Али, зашто цинично критиковати његову тачну констатацију да је Србија доживела највећу трагедију у региону и да ће зато сама аплицирати за помоћ у Бриселу? Да ли би се другачије понашао неки други председник владе или шеф државе? Своје противнике на друштвеним мрежама вероватно би задовољио да се сакрио под кревет: би ли тада жртве биле мање, а поруке са андроид телефона другачије?

Или би тада питали:

– Где је Вучић, када је загустило?

Бивши амерички председник Џорџ Буш Млађи надлетао је хеликоптером Њу Орлеанс опустошен ураганом „Катрина” и то га је много политички коштало. Човек који је сравнио Ирак и Авганистан са земљом суочио се са последицама лоше маркетиншке, а рекли бисмо и људске процене, тек када се није удостојио да слети у Њу Орлеанс. Који би политичар избегао најугроженија подручја и камере, само да би задовољио често ироничну интернет заједницу...

Када исти портал уз проглашење блог устанка у Србији, објави да су се сада на мети власти нашли интернет и понека слободна краткоталасна фреквенција које су проглашене за „најважнији ресурс у преношењу тачних и правовремених информација”, човек се пита – да ли су то оне исте, проверене информације о минирању брана, намерном потапању градова и плутању хиљада тела? То је, наиме, тврдила ријалити шминкерка коју сам и ја бранио, критикујући власт што је позвала на информативни разговор, јер је написала да се у ТЕ „Никола Тесла” тајно спаљује хиљаде мртвих људи, да на стотине тела плута по улицама Обреновца…

Када се Биљана Србљановић невешто нашалила на рачун катастрофалних поплава, побунили су се чак и неки њени поштоваоци уз буку оних који јој и иначе нису наклоњени. Кад се сама после повукла са „Твитера” и прогласила своју животну угроженост, неки сајбер герилци тврдили су да је позната књижевница „ефикасно уклоњена” и да је то заправо било „превентивно ућуткивање”. Но тешко је замислити да Биљана још дуго ћути. То је једнако као и замислити да Вучић бар једном месечно не гостује у емисији „Тешка реч” на Пинку.

Бивши потпредседник ЛДП-а Бојан Ђурић је можда у праву када у ауторском тексту у „Политици” констатује да солидарност која је била задивљујућа, после неколико дана прераста у претећу бомбу ако се из ванредне ситуације не изађе рационалном и за друштво корисном „демобилизацијом”.

Како, дакле, спустити лопту на земљу и рационално покренути дебату о узроцима и последицама поплава и евентуалној одговорности власти у институцијама и медијима, ако се увелико суђење о томе води у информатичком свету?

Тако је створен необичан парадокс у јавном простору: да се, рецимо, инсистирање на солидарности повезује са блискошћу властима, док се разумна критика одашиљалаца непроверених гласина сматра цензуром и атаком на слободу мишљења... Дакле, напишеш на друштвеној мрежи да си чуо од комшије како је његов пријатељ видео мртву мајку са децом и аутоматски си – слободоуман.

Али, једина ствар коју не смете да урадите чак ни у најлибералнијој земљи на свету, Сједињеним Државама, где слободу говора гарантује први амандман на Устав јесте да у пуној биоскопској сали дрекнете: „Пожар!”.

Како ово није САД, него Србијица мокра до голе коже, рација твитераша за које се сумња да су ширили лажне вести, проглашава се цензуром и гушењем слободе мишљења које се уводи на мала врата.

Заштитник грађана Саша Јанковић критиковао је сазнања да се поједине информације повлаче из јавности, као и то да грађани бивају позвани на информативне разговоре због наводног ширења панике коју никад нико није приметио, утврдио, ни забележио њене последице.

Ако је тако, репресија према активистима на друштвеним мрежама дође нешто као привођење кафанских галамџија, што нас води даље уназад – у време вербалног деликта.

Ако се већ свака власт труди да очува привид демократичности, онда би ова садашња ипак требало да остане хладнија на „слободу мишљења” коју емитују твитер устаници у постпоплавном таласу хаотичних информација.

Међутим, „Твитер” и „Фејсбук” немају импресум, немају уреднике, надзорне одборе и кодексе. То је проблем. Јер, ко год отвори налог, постаје потенцијални херој слободе штампе коме се, ма шта год написао без иједног доказа, могу ставити окови цензуре.

----------------------------------------------------------------------

Путин игнорише, Ердоган укида

Како се са сајбер побуном боре велики играчи? Док руски председник Владимир Путин игнорише твитер критичаре, иако су га током зимских Олимпијских игара у Сочију западни новинари буквално растрзали сликама наводних недовршених хотелских соба, турски премијер Реџеп Ердоган је отишао корак даље и на краће време потпуно укинуо „Твитер” у Турској, у периоду док су улицама великих градова беснеле антивладине демонстрације.

По окончању протеста, „Твитер” је у Турској поново профункционисао.

Арапски лидери, са друге стране, нису схватили разорну моћ „симпатичне плаве птичице”, па су је пустили да лепрша слободним информатичким простором. То их је коштало власти. И сами су одлепршали током Арапског пролећа.

 ----------------------------------------------------------------------

Тадић: Приче о мени скрећу пажњу са поплава

Иако се у многим круговима сматра да је неукусно причати о томе ко је извукао политички профит од поплава, циници се слажу да је тај профит отишао властима. Међутим, бивши председник Србије и Демократске странке Борис Тадић сматра да су тврдње о повезаности његовог кабинета с махинацијама у „Галеници” неистине које служе да се скрене пажња са истраге и стварно осумњичених, али и „са горуће теме одговорности за поплаве”.

– Немам апсолутно никакве везе са случајем „Галеника”, нити је мој кабинет икада инструисао пословање „Галенике” и „Велефарма”. Реч је о ноторној лажи којој је једина сврха покушај „инстант криминализације” претходне власти да би се оптужбе за одговорност за поплаве, које се паралелно пласирају, брже и лакше уклопиле у жељену слику – наводи се у изјави Тадића.

– Доказ за то су медијски наводи препуни лажних оптужби који се пласирају претходних дана у таблоидима, као и они за које сам сигуран да ће се објављивати и у наредним данима. И у истрази о пословању „Галенике”, као и у свим другим истрагама, мора се јасно утврдити кривац, а након тога и ко је одговоран за намерно пласирање лажних информација – навео је председник Нове демократске странке у изјави коју преноси Бета.

----------------------------------------------

ОЕБС против цензуре интернета у Србији

Стокхолм – Представница ОЕБС-а задужена за слободу медија Дуња Мијатовић критиковала је јуче власти у Србији због забрињавајућег тренда покушаја цензурисања медијских садржаја на интернету.

Дуња Мијатовић је на конференцији посвећеној интернету, која се одржава у Стокхолму, позвала власти у Србији да негују нецензурисану дебату о питањима од јавног интереса, посебно у кризним временима, као што је ситуација са поплавама у региону. „Дубоко сам забринута због навода да су сајтови и онллајн садржаји били блокирани. То је јасно кршење права на слободу изражавања. Интернет је од суштинског значаја за слободан проток и приступ информацијама”, казала је она.

Према њеним речима, у временима кризе слободан проток информација је од виталног значаја, како би се људима омогућило да сами процене ситуацију.

Дуња Мијатовић је упозорила да је током ванредне ситуације у Србији било брисања целих сајтова са интернета, као и цензурисања појединих блогова и хапшења појединаца. „Хапшење појединаца због блогова, коментара или других облика писања није прихватљиво. Оно има негативан утицај на опште стање слободе штампе у земљи и може довести до аутоцензуре. Позивам српске власти да ставе тачку на ово и престану да се мешају у рад он-лајн медија”, рекла је Дуња Мијатовић, преноси Бета.