Politički poredak i vodena stihija

Na talasu poplava, neke političke karijere će se podići, a neke udaviti. Paralelno sa borbom da se zaustavi vodena stihija i saniraju posledice velikih šteta odvija se gotovo isto tako žestoka bitka za ovladavanjem istine o događajima koji su potresli Srbiju.

Razume se da su predstavnici vlasti, a pre svih premijer Aleksandar Vučić, vešto medijski surfovali na poplavnim talasima. Ogroman publicitet doneli su mu direktni prenosi sednica Vlade Srbije, gde je premijer delio kratke i oštre naredbe ministrima, obraćajući se svakom članu svog kabineta sa „ti”, dok su, istovremeno, premijeru svi ministri persirali, pa čak i u grimasama na njegovom licu pokušavali da odgonetnu razmere katastrofe (Nebojša Stefanović). Opozicija je to razumela i odmah jednostrano proglasila pakt o nenapadanju vlade.

Jedan je opozicioni lider zamolio da se njegov intervju za „Politiku” dat na dan prve velike bujice – uzgred, izuzetno kritičan prema vlasti – objavi tek kada prođu nevolje. Verovatno je procenio da ne bi bilo mudro politički se prepucavati tokom dramatičnih nedelju dana akcije spasavanja ljudskih života i imovine – kao i u tri dana žalosti koji su potom usledili.

Sve vreme tokom tih apokaliptičkih dana premijer i njegovi ministri obilazili su poplavljene gradove, a Vučić nije odoleo da se i sam uključi u neke akcija spasavanja helikopterom, kao što je to učinio tokom smetova, zimus, u Fetekiću.

Dok je, međutim, opozicija odlučila da u vanrednoj situaciji ne pominje eventualnu odgovornost i nesnalaženje vlasti u sprečavanju i saniranju posledica poplava, odlažući takvu debatu za redovno stanje i parlamentarnu raspravu, dotle je medijsku monolitnost u podršci akcijama spasavanja, narušavala gerilska akcija širenja neproverenih glasina i dezinformacija na društvenim mrežama.

Informacije bez kredibilnih izvora o navodno velikom broju žrtava čiji se broj skriva, o zatrovanoj vodi u velikim gradovima, o tome da su neki gradovi žrtvovani, kako bi se spasio energetski sistem zemlje, počeli su da preplavljuju sajber prostor, tako da se ministar odbrane Bratislav Gašić požalio da je, paralelno sa borbom sa nezapamćenom stihijom, vođena borba i protiv dezinformacija.

Na „Tviteru” i „Fejsbuku” su, tako, počele da se pojavljuju „proverene informacije” o namernom rušenju brana, o tome da vojska i policija pucaju u životinje, a bilo je i tekstova na „Fejsbuku” da se u nekakvoj obrenovačkoj hali ili TE, u gradu koji je, uzgred, poplavljen, krišom – spaljuju tela postradalih!

Takve rafalne spinove usred vanredne situacije, na nekim portalima pravdaju kao „otimačinu za zvaničnu interpretaciju događaja i način na koji će majske poplave 2014. godine ostati u javnom sećanju”.

Isti portal, „Peščanik”, naziva „sramotnom” izjavu premijera da je Srbija nastradala daleko najteže u regionu (kao što jeste), i da će sama tražiti pomoć od EU (umesto valjda sa Hrvatskom, kojoj bi više odgovaralo da zajedno konkurišemo). Neki drugi Vučićevi potezi se sa zadovoljstvom mogu kritikovati, poput tona kojim se obraća ministrima, što već prerasta u njegov manir. Neki izlažu podsmehu „hiperaktivnost” koju pokazuje u akcijama spasavanja, kao što su se rugali i njegovoj roli u snežnom Feketiću.

Ali, zašto cinično kritikovati njegovu tačnu konstataciju da je Srbija doživela najveću tragediju u regionu i da će zato sama aplicirati za pomoć u Briselu? Da li bi se drugačije ponašao neki drugi predsednik vlade ili šef države? Svoje protivnike na društvenim mrežama verovatno bi zadovoljio da se sakrio pod krevet: bi li tada žrtve bile manje, a poruke sa android telefona drugačije?

Ili bi tada pitali:

– Gde je Vučić, kada je zagustilo?

Bivši američki predsednik Džordž Buš Mlađi nadletao je helikopterom Nju Orleans opustošen uraganom „Katrina” i to ga je mnogo politički koštalo. Čovek koji je sravnio Irak i Avganistan sa zemljom suočio se sa posledicama loše marketinške, a rekli bismo i ljudske procene, tek kada se nije udostojio da sleti u Nju Orleans. Koji bi političar izbegao najugroženija područja i kamere, samo da bi zadovoljio često ironičnu internet zajednicu...

Kada isti portal uz proglašenje blog ustanka u Srbiji, objavi da su se sada na meti vlasti našli internet i poneka slobodna kratkotalasna frekvencija koje su proglašene za „najvažniji resurs u prenošenju tačnih i pravovremenih informacija”, čovek se pita – da li su to one iste, proverene informacije o miniranju brana, namernom potapanju gradova i plutanju hiljada tela? To je, naime, tvrdila rijaliti šminkerka koju sam i ja branio, kritikujući vlast što je pozvala na informativni razgovor, jer je napisala da se u TE „Nikola Tesla” tajno spaljuje hiljade mrtvih ljudi, da na stotine tela pluta po ulicama Obrenovca…

Kada se Biljana Srbljanović nevešto našalila na račun katastrofalnih poplava, pobunili su se čak i neki njeni poštovaoci uz buku onih koji joj i inače nisu naklonjeni. Kad se sama posle povukla sa „Tvitera” i proglasila svoju životnu ugroženost, neki sajber gerilci tvrdili su da je poznata književnica „efikasno uklonjena” i da je to zapravo bilo „preventivno ućutkivanje”. No teško je zamisliti da Biljana još dugo ćuti. To je jednako kao i zamisliti da Vučić bar jednom mesečno ne gostuje u emisiji „Teška reč” na Pinku.

Bivši potpredsednik LDP-a Bojan Đurić je možda u pravu kada u autorskom tekstu u „Politici” konstatuje da solidarnost koja je bila zadivljujuća, posle nekoliko dana prerasta u preteću bombu ako se iz vanredne situacije ne izađe racionalnom i za društvo korisnom „demobilizacijom”.

Kako, dakle, spustiti loptu na zemlju i racionalno pokrenuti debatu o uzrocima i posledicama poplava i eventualnoj odgovornosti vlasti u institucijama i medijima, ako se uveliko suđenje o tome vodi u informatičkom svetu?

Tako je stvoren neobičan paradoks u javnom prostoru: da se, recimo, insistiranje na solidarnosti povezuje sa bliskošću vlastima, dok se razumna kritika odašiljalaca neproverenih glasina smatra cenzurom i atakom na slobodu mišljenja... Dakle, napišeš na društvenoj mreži da si čuo od komšije kako je njegov prijatelj video mrtvu majku sa decom i automatski si – slobodouman.

Ali, jedina stvar koju ne smete da uradite čak ni u najliberalnijoj zemlji na svetu, Sjedinjenim Državama, gde slobodu govora garantuje prvi amandman na Ustav jeste da u punoj bioskopskoj sali dreknete: „Požar!”.

Kako ovo nije SAD, nego Srbijica mokra do gole kože, racija tviteraša za koje se sumnja da su širili lažne vesti, proglašava se cenzurom i gušenjem slobode mišljenja koje se uvodi na mala vrata.

Zaštitnik građana Saša Janković kritikovao je saznanja da se pojedine informacije povlače iz javnosti, kao i to da građani bivaju pozvani na informativne razgovore zbog navodnog širenja panike koju nikad niko nije primetio, utvrdio, ni zabeležio njene posledice.

Ako je tako, represija prema aktivistima na društvenim mrežama dođe nešto kao privođenje kafanskih galamdžija, što nas vodi dalje unazad – u vreme verbalnog delikta.

Ako se već svaka vlast trudi da očuva privid demokratičnosti, onda bi ova sadašnja ipak trebalo da ostane hladnija na „slobodu mišljenja” koju emituju tviter ustanici u postpoplavnom talasu haotičnih informacija.

Međutim, „Tviter” i „Fejsbuk” nemaju impresum, nemaju urednike, nadzorne odbore i kodekse. To je problem. Jer, ko god otvori nalog, postaje potencijalni heroj slobode štampe kome se, ma šta god napisao bez ijednog dokaza, mogu staviti okovi cenzure.

----------------------------------------------------------------------

Putin ignoriše, Erdogan ukida

Kako se sa sajber pobunom bore veliki igrači? Dok ruski predsednik Vladimir Putin ignoriše tviter kritičare, iako su ga tokom zimskih Olimpijskih igara u Sočiju zapadni novinari bukvalno rastrzali slikama navodnih nedovršenih hotelskih soba, turski premijer Redžep Erdogan je otišao korak dalje i na kraće vreme potpuno ukinuo „Tviter” u Turskoj, u periodu dok su ulicama velikih gradova besnele antivladine demonstracije.

Po okončanju protesta, „Tviter” je u Turskoj ponovo profunkcionisao.

Arapski lideri, sa druge strane, nisu shvatili razornu moć „simpatične plave ptičice”, pa su je pustili da leprša slobodnim informatičkim prostorom. To ih je koštalo vlasti. I sami su odlepršali tokom Arapskog proleća.

 ----------------------------------------------------------------------

Tadić: Priče o meni skreću pažnju sa poplava

Iako se u mnogim krugovima smatra da je neukusno pričati o tome ko je izvukao politički profit od poplava, cinici se slažu da je taj profit otišao vlastima. Međutim, bivši predsednik Srbije i Demokratske stranke Boris Tadić smatra da su tvrdnje o povezanosti njegovog kabineta s mahinacijama u „Galenici” neistine koje služe da se skrene pažnja sa istrage i stvarno osumnjičenih, ali i „sa goruće teme odgovornosti za poplave”.

– Nemam apsolutno nikakve veze sa slučajem „Galenika”, niti je moj kabinet ikada instruisao poslovanje „Galenike” i „Velefarma”. Reč je o notornoj laži kojoj je jedina svrha pokušaj „instant kriminalizacije” prethodne vlasti da bi se optužbe za odgovornost za poplave, koje se paralelno plasiraju, brže i lakše uklopile u željenu sliku – navodi se u izjavi Tadića.

– Dokaz za to su medijski navodi prepuni lažnih optužbi koji se plasiraju prethodnih dana u tabloidima, kao i oni za koje sam siguran da će se objavljivati i u narednim danima. I u istrazi o poslovanju „Galenike”, kao i u svim drugim istragama, mora se jasno utvrditi krivac, a nakon toga i ko je odgovoran za namerno plasiranje lažnih informacija – naveo je predsednik Nove demokratske stranke u izjavi koju prenosi Beta.

----------------------------------------------

OEBS protiv cenzure interneta u Srbiji

Stokholm – Predstavnica OEBS-a zadužena za slobodu medija Dunja Mijatović kritikovala je juče vlasti u Srbiji zbog zabrinjavajućeg trenda pokušaja cenzurisanja medijskih sadržaja na internetu.

Dunja Mijatović je na konferenciji posvećenoj internetu, koja se održava u Stokholmu, pozvala vlasti u Srbiji da neguju necenzurisanu debatu o pitanjima od javnog interesa, posebno u kriznim vremenima, kao što je situacija sa poplavama u regionu. „Duboko sam zabrinuta zbog navoda da su sajtovi i onllajn sadržaji bili blokirani. To je jasno kršenje prava na slobodu izražavanja. Internet je od suštinskog značaja za slobodan protok i pristup informacijama”, kazala je ona.

Prema njenim rečima, u vremenima krize slobodan protok informacija je od vitalnog značaja, kako bi se ljudima omogućilo da sami procene situaciju.

Dunja Mijatović je upozorila da je tokom vanredne situacije u Srbiji bilo brisanja celih sajtova sa interneta, kao i cenzurisanja pojedinih blogova i hapšenja pojedinaca. „Hapšenje pojedinaca zbog blogova, komentara ili drugih oblika pisanja nije prihvatljivo. Ono ima negativan uticaj na opšte stanje slobode štampe u zemlji i može dovesti do autocenzure. Pozivam srpske vlasti da stave tačku na ovo i prestanu da se mešaju u rad on-lajn medija”, rekla je Dunja Mijatović, prenosi Beta.