Без превентиве могли смо само да спасавамо животе

Надлежни у Обреновцу су предузели све мере неопходне за заштиту живота и имовине, тврди у разговору за „Политику” Горан Пузовић, директор „Србијавода”, уз напомену да је то место под јурисдикцијом управе Београда и „Београдвода”. РХМЗ је 10. маја, три дана пре кише, прогнозирао невероватну количину воде. Знало се и где ће бити највише падавина. Шта су „Србијаводе” предузеле у том тренутку? „Послали смо људе на насипе, црпне станице и уставе да погледају да ли све функционише и има ли оштећења која треба хитно затворити. У Ужицу смо очистили корито Ђетиње које је у претходном поплавном таласу затрпано отпадом. У Шапцу и другде смо затворили места где су до тада обављани радови који нису завршени. Све акумулације су испражњене да би прихватиле талас пре него што стигне до насеља”, каже Пузовић.

Знајући недостатке система брана и насипа у крајевима који ће бити засути кишом, да ли сте могли предвидети обим поплава?

Дунав и Сава постепено стижу из иностранства и дневно могу нарасти до 30 центиметара, што даје времена да поставимо одбрану. Поплава нас је задесила од вода које настају у Србији, брдско-планинских токова који су подивљали за неколико сати. Чемерница, која лети готово пресуши, за 12 сати је постала бујица која носи све пред собом. Реке које творе Колубару спојиле су се за неколико сати. У Ваљеву је Колубара срушила део обалоутврде и претила силосу. Да се он срушио, настало би загушење после чијег пуцања би последице по град биле несагледиве.

Зар није могла раније да се уведе превентивна заштита и од бујичних токова?

Три бране су нам незавршене већ тридесетак година. За бујичне токове су нужне акумулације које могу задржати поплавни талас, као и ретензије, простори за примање поплавног таласа. Ако на превентиви ништа није урађено, можемо само да спасавамо животе.

Да је брана Стубо-Ровни завршена, да ли би Ваљево прошло боље?

И оно и многи други градови, само да смо имали услове да поплавни талас на време ухватимо у акумулацијама. Пошто акумулација Стубо-Ровни није завршена, плашили смо се да бисмо њеним пуњењем погоршали ситуацију, јер не бисмо могли господарити водом у акумулацији. У њу је тог дана ушло око 5 милиона кубика воде, али смо могли задржати 25-30 милиона кубика, па да талас у Ваљеву буде нижи и спорији. Да је завршена брана Селова изнад Куршумлије, могли смо умирити Топлицу. Куршумлија, Прокупље и Дољевац били би боље брањени. Акумулација Сврачково, која се гради изнад Ариља, задржала би део таласа који се кретао ка Чачку. Као што су Врутци изнад Ужица, Грлиште изнад Зајечара и осталих четрдесетак акумулација задржале део воде и спречиле још теже поплаве.

Шабац нису спасили џакови него излив Саве у Хрватској. Да се Колубара није излила још на рударским коповима, шта би се десило Обреновцу?

Да се Тамнава, Колубара или Љиг нису изливали узводно, дошао би бржи и снажнији поплавни талас. Зато дуж река морају постојати делови који се не бране од изливања већ служе за успоравање воде која се креће ка градовима. У њима је без дозволе подигнуто много објеката које сад морамо штитити, али је то немогуће и зато су они стално плављени.

Добровољци сведоче да их малтене нигде није сачекао неко да их упути, да ни џакови нису били спремни, да су се сами организовали. Каква је то била још већа дезорганизованост у Шапцу, па је једино ту штаб за ванредне ситуације смењен?

Сами сте описали ту дезорганизованост.

Да ли бисте и ви на чело штаба поставили начелника Генералштаба или некога од својих инжењера?

По закону, ми дајемо стручну помоћ штабовима и то смо радили непрекидно, све време док је трајала одбрана. Војска је најорганизованији део нашег друштва. Зашто је то био генерал Диковић а не неко други, ствар је тренутка и процене.

У тренутку кад се траже добровољци за Шабац, покрајински штаб тражи помоћ за Сремску Митровицу. У чему је била разлика између Шапца и Митровице и кад је њима помоћ стигла?

Насипи на митровичкој страни су на вишој коти и безбеднији од 12 километара насипа на шабачкој страни. Зато је прва опасност била у Шапцу. У Митровицу смо људе усмеравали чим смо добили њихов захтев.

Представници државе на критике кажу: лако је бити генерал после битке. Ви сте били генерал у овој бици. Да је опет морате водити, да ли бисте нешто урадили другачије?

После битке се мора променити стратегија. Потребно је донети нове законе о водама и финансирању водних делатности како би се обезбедили стабилни буџети за водопривреду. Морамо изградити неопходне бране и акумулације са ретензијама, наставити антиерозивне радове у сливовима бујичних токова, применити нове технологије и добру светску праксу. Држава 20 година није довољно улагала у заштиту од вода. Не издваја се ни половина суме за редовно одржавање насипа. Нове објекте за заштиту смо правили искључиво кредитима Светске банке, која је пре неколико месеци одложила одлуку о новом аранжману са Србијом. Морамо мењати начин одбране, јер климатске промене траже да се другачије организујемо и подигнемо превентиву на виши ниво.

------------------------------------------------- 

Крупањ је разнет у једном налету

Било је жалби како су и Смедеревска Паланка и Крупањ остали без помоћи?

Помоћ је стизала на време, онолико брзо колико смо, растрзани свуда по Србији, могли да је пошаљемо. Крупањ је разнет у једном налету од неколико сати. У Паланци смо урадили све што смо могли, али спојили су се Јасеница и бујични токови са свих страна.