Од 1. септембра "пасоши" за животиње

Организације за заштиту животиња широм света обележиће данас бројним акцијама Међународни дан напуштених животиња који је на иницијативу Светског удружења за права животиња први пут уврштен у календар 1992. године. Циљ овог дана јесте да скрене пажњу на проблем милиона напуштених паса и мачака у свету и да укаже на удомљавање и стерилизацију као једини хумани начин бриге о остављеним љубимцима.

Да је решење у стерилизацији и уградњи чипова, потврђује и Мирослав Маринковић, директор Управе за ветерину. Он каже да ће закон о добробити животиња, чије се усвајање очекује у новембру, битно променити ситуацију и најављује да ће од 1. септембра почети вакцинација против беснила паса познатих и непознатих власника, као и микрочиповање, чиме ће 500.000 животиња добити "пасоше".

"Наравно, проблем нису животиње него људи који не брину о њима. Када буду уграђени чипови, биће могуће идентификовање власника и кажњавање оних који не брину о љубимцима. Такође, та акција ће смањити заразе и број угинулих животиња", сматра Маринковић.

Према проценама Светске здравствене организације, на сваког десетог становника планете долази по један пас, а три четвртине укупне популације ове животињске врсте нема дом. У Србији не постоје никакви прецизни подаци о броју напуштених паса и мачака, јер није спроведено ни једно истраживање о њиховој бројности. Осим тога, удружења за бригу о животињама наводе да ни закони нису сасвим јасни и да се чак ни поједина њихова добра решења не примењују.

Како објашњава Елвир Буразеровић, председник Организације за поштовање и бригу о животињама "Орка", решавање проблема напуштених паса и мачака у надлежности је локалних самоуправа. То питање регулисано је Законом о ветеринарству којим је прописано да се напуштене животиње хватају на хуман начин и збрињавају у прихватилиштима. Међутим, наш саговорник подсећа да ни поменути Закон ни други прописи не објашњавају довољно прецизно шта заправо значи збрињавање, нити познају речи "азил" и "прихватилиште". Буразеровић се ипак нада да ће ти пропусти бити исправљени законом о добробити животиња.

"Требало би да тај закон захтева од локалних самоуправа оснивање прихватилишта, а посебно ће се инсистирати на одговорности власника. Истина, и важећи Закон о ветеринарству сматра прекршајем напуштање животиње, али никада ни једна казна није изречена", подсећа наш саговорник. Као светлу тачку у Србији он истиче пример Београда где је усвојена стратегија решавања проблема луталица. Стерилизација и микрочиповање напуштених љубимаца, као и оних чији су власници познати, почела је прошле, а настављена ове године.

Многе општине, наводи Буразеровић, примењују метод "ухвати и убиј", па се процењује да у градовима попут Зрењанина или Кикинде годишње буде убијено од 1.500 до 2.500 луталица, док их знатно мање заврши у прихватилиштима. Међутим, у нашој земљи постоје само четири регистрована азила (у Суботици, Ђурђеву и два у Београду) и десетак дивљих у којима се животиње држе у неодговарајућим условима.