Od 1. septembra "pasoši" za životinje

Organizacije za zaštitu životinja širom sveta obeležiće danas brojnim akcijama Međunarodni dan napuštenih životinja koji je na inicijativu Svetskog udruženja za prava životinja prvi put uvršten u kalendar 1992. godine. Cilj ovog dana jeste da skrene pažnju na problem miliona napuštenih pasa i mačaka u svetu i da ukaže na udomljavanje i sterilizaciju kao jedini humani način brige o ostavljenim ljubimcima.

Da je rešenje u sterilizaciji i ugradnji čipova, potvrđuje i Miroslav Marinković, direktor Uprave za veterinu. On kaže da će zakon o dobrobiti životinja, čije se usvajanje očekuje u novembru, bitno promeniti situaciju i najavljuje da će od 1. septembra početi vakcinacija protiv besnila pasa poznatih i nepoznatih vlasnika, kao i mikročipovanje, čime će 500.000 životinja dobiti "pasoše".

"Naravno, problem nisu životinje nego ljudi koji ne brinu o njima. Kada budu ugrađeni čipovi, biće moguće identifikovanje vlasnika i kažnjavanje onih koji ne brinu o ljubimcima. Takođe, ta akcija će smanjiti zaraze i broj uginulih životinja", smatra Marinković.

Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, na svakog desetog stanovnika planete dolazi po jedan pas, a tri četvrtine ukupne populacije ove životinjske vrste nema dom. U Srbiji ne postoje nikakvi precizni podaci o broju napuštenih pasa i mačaka, jer nije sprovedeno ni jedno istraživanje o njihovoj brojnosti. Osim toga, udruženja za brigu o životinjama navode da ni zakoni nisu sasvim jasni i da se čak ni pojedina njihova dobra rešenja ne primenjuju.

Kako objašnjava Elvir Burazerović, predsednik Organizacije za poštovanje i brigu o životinjama "Orka", rešavanje problema napuštenih pasa i mačaka u nadležnosti je lokalnih samouprava. To pitanje regulisano je Zakonom o veterinarstvu kojim je propisano da se napuštene životinje hvataju na human način i zbrinjavaju u prihvatilištima. Međutim, naš sagovornik podseća da ni pomenuti Zakon ni drugi propisi ne objašnjavaju dovoljno precizno šta zapravo znači zbrinjavanje, niti poznaju reči "azil" i "prihvatilište". Burazerović se ipak nada da će ti propusti biti ispravljeni zakonom o dobrobiti životinja.

"Trebalo bi da taj zakon zahteva od lokalnih samouprava osnivanje prihvatilišta, a posebno će se insistirati na odgovornosti vlasnika. Istina, i važeći Zakon o veterinarstvu smatra prekršajem napuštanje životinje, ali nikada ni jedna kazna nije izrečena", podseća naš sagovornik. Kao svetlu tačku u Srbiji on ističe primer Beograda gde je usvojena strategija rešavanja problema lutalica. Sterilizacija i mikročipovanje napuštenih ljubimaca, kao i onih čiji su vlasnici poznati, počela je prošle, a nastavljena ove godine.

Mnoge opštine, navodi Burazerović, primenjuju metod "uhvati i ubij", pa se procenjuje da u gradovima poput Zrenjanina ili Kikinde godišnje bude ubijeno od 1.500 do 2.500 lutalica, dok ih znatno manje završi u prihvatilištima. Međutim, u našoj zemlji postoje samo četiri registrovana azila (u Subotici, Đurđevu i dva u Beogradu) i desetak divljih u kojima se životinje drže u neodgovarajućim uslovima.