Сада и Илић тражи од владе да објави концесиони уговор

После вишемесечног инсистирања представника војвођанске власти да добију на увид уговор о концесији за изградњу аутопута Хоргош–Пожега, јавних окршаја министра Велимира Илића и председника покрајинске скупштине Бојана Костреша поводом тога, па онда и све јачих захтева шире јавности да се уговор обелодани, јуче се догодио неочекиван обрт. Министар Илић сада најодлучније захтева да се концесиони уговор објави, иако је данима пре тога управо он објашњавао зашто то не може да се уради.

Да би, наиме, доказао да у том уговору нема спорних нити сумњивих одредаба, које би биле на штету државе и пореских обвезника, министар за инфраструктуру Велимир Илић позвао је јуче новинаре да од понедељка у његовом кабинету прегледају цео уговор са анексима. Истовремено, Илић је на конференцији за новинаре рекао да ће инсистирати на седници владе 23. августа да се поменути документ објави у целости на владином интернет сајту.

Уз сагласност Владе Србије, уговор о концесији за изградњу аутопута Хоргош–Пожега потписао је Велимир Илић, као ресорни министар, 30. марта ове године са конзорцијумом грађевинских фирми "ФЦЦ констракшн-Алпине Мејредер". Његово објављивање затражили су најпре представници власти у Војводини, који су се и раније бунили због ове концесије, јер обухвата и досад изграђени део аутопута, због чега су, према њиховом тумачењу, грађани Војводине на губитку.

Министарство за инфраструктуру је одбило и захтев повереника за информације од јавног значаја Родољуба Шабића да се јавности предочи уговор о концесији, правдајући такву одлуку противљењем концесионара, који се позвао на члан 24.2 тог документа, који гарантује његову поверљивост.

Против решења повереника за информације од јавног значаја Министарство за инфраструктуру је уложило жалбу Врховном суду Србије.

На седници владе 19. јула министар без портфеља Драган Ђилас затражио је да се уговор објави, али се концесионар није сложио, због чега је у јавности настала полемика о томе зашто је државни врх уопште пристао на такав уговор.

"Нема никаквих тајни, све је транспарентно. Ово је изузетно важан пројекат и не желим да буде мрља на њему", рекао је јуче министар за инфраструктуру.

Илић је истакао да је уговор о изградњи аутопута урађен у потпуности у складу са законом, те да нема проблема да га новинари читају, проуче детаље, али не и да га фотографишу и износе из Министарства. "Због своје части, части ове владе, Министарства и странке коју водим, дозвољавам да се чита у радно време колико год хоћете", рекао је он.

На питање "Политике" зашто тек сада показује уговор, односно зашто га није показао раније ако то већ може сада, Велимир Илић је одговорио: "Зато што нико није баш упорно тражио. Сад сте били стварно упорни. То влада треба да уради, ја као ресорни министар имао сам обавезу само да га потпишем и предао сам га у архиву владе. Али, ево, сви ме јурите, тражите, и ја ћу вам показати, а влада ће 23. одлучити да ли ће га ставити на сајт или неће. Нема смисла да будете толико знатижељни и да немате увид у уговор. Уосталом, да сте раније инсистирали упорније, ја бих га показао сигурно, и прекршио неки договор који је постигнут, али боже мој".

С обзиром на то да је Костреш и те како инсистирао да добије уговор на увид и оптуживао Илића да му то није дозволио, упитан због чега је тек сада дошло до драстичног преокрета, министар је рекао: "Тако ми се свидело". Касније је објаснио да је Костреш наступао као грађанин, односно да то није био званичан захтев Скупштине Војводине. Илић је додао и да неки војвођански политичари дижу "прашину" око концесије за аутопут, јер партије у тој покрајини улазе у изборну кампању. Будући да се претходних недеља расправљало о томе да ли је уговор заиста поверљив, зашто и ко је то тражио, министар је јуче рекао да тај документ никада није обележен као службена тајна, већ да су финансијски, правни и технички саветници вашингтонске компаније "Луис Бергер", која је добила посао на међународном тендеру, заштитили своје ауторско право, односно свој модел концесионог уговора.

"Они су објаснили – ако ми наш ауторски рад, начин и концепт уговора презентирамо комплетној јавности, можемо да затворимо фирму", рекао је Илић, додајући да је та фирма радила све важније концесионе уговоре у свету. На питање како је могуће да се уговором, због клаузуле тајности, крши Устав Србије, Илић је рекао да је уговор направљен и "прошао процедуру" пре доношења новог Устава. "Уговор праве за то оспособљене институције, у овом случају то је фирма из Вашингтона, и не знају за наше уставне и друге обавезе. Ниједан устав није идеалан, ниједан уговор није идеалан. Ако је то једина мана овог уговора, који је највећа инвестиција у историји Србије, ја сам пресрећан", рекао је Илић.

Он је нагласио да је концесиони уговор био доступан свим министрима претходне и актуелне владе Србије, копије уговора су изношене из владе, а имају их и многе грађевинске фирме.

На питање "Политике" по завршетку конференције за новинаре у Влади Србије да ли очекује неке последице с обзиром на то да ће да покаже уговор новинарима без одобрења владе, министар Велимир Илић је рекао: "Никакве последице. Ја вам показујем оно што имам право да покажем".

--------------------------------------------------------------------------

Без штете за државу

Концесиони уговор је "изванредан" и држава од њега неће имати никакву штету – рекао је министар за инфраструктуру Велимир Илић. Тај документ је, према његовим речима, заснован на економским принципима и концесионар је већ депоновао новац који ће припасти Србији у случају да извођач радова одустане од посла.

Министар Илић јуче није желео да говори о детаљима из концесионог уговора (између осталог, ни о висини депоноване одштете, ни концесионе накнаде), наводећи да ће се све знати када новинари погледају уговор.

Иначе, како је истакао, у концесионом предузећу ће бити и три представника владе који ће штитити интересе државе.

Велимир Илић је рекао и то да је Ибарска магистрала најоптерећенија саобраћајница у Србији и  да је то најбољи доказ оправданости градње аутопута. Тим саобраћајним правцем, како указују резултати недавног мерења протока саобраћаја, код места Ћелије (Лајковац) дневно прође између 17.000 и 20.000 возила, код Прељине (Чачак) од 15.000 до 17.000, док истовремено Коридором 10, ка бугарској и македонској граници дневно прође око три хиљаде возила.

Безбедност саобраћаја на Ибарској магистрали је, указао је Илић, изузетно угрожена, тако да се због велике фреквенције возила, на том путном правцу свакодневно дешавају удеси са фаталним последицама – у просеку један до два смртна случаја дневно.

Изградња аутопута Хоргош–Пожега је унутрашњи интерес наше земље, која истовремено настоји да испуни и међународна очекивања. То се односи на завршетак аутопута од Лесковца до македонске границе, и Ниша и бугарске границе. Ти пројекти су у току и очекује се расписивање тендера до краја године, рекао је Илић.