Дечији град у Баошићима

Херцег Нови – Око три по подне, у зимзеленом хладу надохват мора, више од стотину деце скаче и игра по 30 метара дугом и три метра широком платну. По њему су цртежи срца, сунца, мора, звезда и отисци стопала и руку. Деца, исцртана по телу и одећи, боје се међусобно. Међу њима одрасли – сликари, наставници и васпитачи цртају по деци и по себи. Са звучника се чује музика за поподневну журку, због које сви касне на плажу.

Ово је једна од слика из Баошића код Херцег Новог, тачније из хотела-хостела "Баошићи", некадашњег одмаралишта фирме "Јужни Јадран", где друга смена од 230 деце из српских енклава Гњилане, Косовска Каменица и Витина на Косову и Метохији проводи дане незаборавног летовања.

Невладина организација "Сложно у невољи" – СУН, настала из вишегодишњег хуманитарног рада нишког "Театра Класика" на Космету и у Србији, већ друго лето доводи у Баошиће материјално угрожену децу, од предшколског узраста до 14 година, из 42 српске енклаве. Четири године доводе децу са Косова и Метохије на Црногорско приморје.

Овог лета, каже Драган Благојевић, први ентузијаста СУН-а, постављају се темељи пројекта "Дечији град" који би требало да, осим летовања, сиромашној деци омогући сусрет са познатим сликарима, вајарима, глумцима, књижевницима... У Баошићима са децом из српских енклава читавог августа боравиће двадесетак сликара из Црне Горе и Србије.

– Прошле године у Баошићима је боравило 600 деце. Овог лета ће их бити 530. Поред радионица, маскенбала, спортских активности, забаве, обуке непливача, водимо их и на излете. Сликари ће поклонити радове које ћемо продавати на аукцијама у Херцег Новом, Подгорици и Београду – каже Драган Благојевић.

Новац од продатих слика, најављују из СУН-а, биће намењен оснивању фонда за "Дечији град", за нове госте, летовања и програме за најсиромашнију децу.

– Циљ нам је да на летовање доведемо што више деце са Косова и Метохије, сиромашну децу из Србије, Црне Горе и околних земаља и понудимо им садржаје које у својој средини не могу да виде и доживе – поручује Благојевић.

Александра Сечански, професор Средње уметничке школе у Нишу, води свакодневне ликовне радионице.

– Радимо разним материјалима, осликавамо папирне бродове, мајице, платна, које ће да заврши трећа смена. Преко платна на коме исказују своје поруке срећу се деца из енклава која, иначе, немају прилику да се виде и друже – истиче Александра.

Са стабала у хладу одмаралишта висе шарене траке. Деца су их исцртала и обојила да трепере и играју на ветру уз музику са звучника. Под дрвећем столови, клупе, штафелаји, уз зграду за смештај пуно слика. Неки су заједнички радови уметника и деце.

Сликар Небојша Стојановић Шиљан из Грделице зна да задржи пажњу малишана. Током читавог дана они код њега у хладовину долазе на "тетовирање". Црта их живим бојама, а понеко дете баш због тих цртежа избегава купање. На глави носи траку са натписом "Нема овде зезања". То су речи, узречица, деветогодишњег Стефана Николића из Прилужја, који му је прирастао за срце. Стефан је летовао у првој смени.

– Сву истину о Космету он је овде изрекао. Када је дошао, погледао је дуж обале и казао: "Јао, како овде људи лепо шетају" – каже Шиљан.

Докторка Мирјана Раденковић, професор Медицинског факултета у Нишу, брине о здрављу малишана и са њима осликава белутке акрилним бојама.

– Никада се лепше нисам дружила. Клинци су толико захвални за све што им се пружи. У својој средини су изоловани, а овде се ослободе, упознају и стекну лепа пријатељства. Старији више тугују за својима. Онда их, као, боли стомак па их лечимо и мажењем – наглашава докторка Мирјана.

Многа деца из Гњилана, Косовске Каменице и Витине први пут виде море. Први пут сретну и тако велики број вршњака. Једно од њих је Миљана Савић из Шилова код Гњилана, једина девојчица из овог села у одмаралишту која не може, као и многи други, да се одлучи шта јој се на летовању највише свиђа. Воли да црта, научила је да плива.

– Деца су одвојена у енклавама, не знају ни како да се понашају у друштву са другом децом. Код куће су "под кључем", мали морају у кућу кад сунце зађе а одрасли до девет увече. Треба им допустити да испуне оно што желе. Радионице помажу, али и излаз и шетње – прича наставник Веран Којић из околине Гњилана.