Трећа главна врлина: Љубав

Према речнику: именица женског рода, од латинског "амор", снажна привлачност која нас неодољиво вуче према предмету наших жеља; наклоност душе и срца; приврженост; страст; хришћанско милосрђе.

Према Новом завету: "А сад остаје вјера, нада, љубав, ово троје; али је љубав највећа међу њима." (Коринћанима посланица прва светога апостола Павла, 13:13)

Према етимологији: Грци су имали три речи којима су означавали љубав: Ерос, Филос и Агапе. Ерос је здрава љубав између две особе, која оправдава живот и продужава људску врсту. Филос је осећање које гајимо према нашим пријатељима. Напокон, Агапе, која садржи и Ерос и Филос, далеко превазилази појам "допадања". Агапе је потпуна љубав, љубав која раздире онога ко је осећа. За католике, то је била љубав коју је Исус осећао према човечанству, а била је толико велика да је померала звезде и изменила ток људске историје. Ко упозна и искуси Агапе, схвата да ништа на овом свету није важно, изузев да се воли.

За Оскара Вајлда: "Јер свако убија оно што воли,
                                   Од сваког ћете то чути,
                                  Неко то чини погледом преким,
                                  Неко ласкањем пуким,
                                  Кукавица пољупцем убија
                                  А храбар човек мачем!"

                                                    (Рединшка тамница, 1898)

Из једне проповеди с краја XIX века: "Изливајте несебично своју љубав на сиромахе, што је лако; и на богаташе, који су неповерљиви према свима, и не успевају да препознају љубав која им је преко потребна. И на ваше најближе  - што је веома тешко, јер смо према њима најсебичнији.Волите. Никад не пропуштајте прилику да причините радост ближњем свом, јер ћете ви први осетити благодат од тога – чак и ако нико не зна шта сте учинили. Свет око вас постаће срећнији, а и вама ће све постати лакше.

Ја постојим на овом свету живећи у садашњости. Укажите ми, молим вас, на сваку добру ствар коју бих могао да учиним, и на сваку радост коју бих могао другима да приуштим. Не дозволите ми да их одлажем или заборавим, јер никад више нећу поново проживљавати овај тренутак." ( Врхунски дар, Хенри Друмонд, 1851-1897)

Из једне електронске поруке коју сам примио: "Док сам чувала своје срце само за себе, ниједног јутра се нисам пробудила са зебњом, нити сам провела иједну бесану ноћ. Медјутим, откако сам се заљубила, мој живот се свео на стрепње, губитке, неспоразуме. Мислим да је, користећи љубав, Бог успео да сакрије пакао усред раја"      (С.А., 23.11.2006.)

За науку: двехиљадите године, истраживачи Андреас Бартелс и Семир Зеки, са Универзитетског колеџа у Лондону, вршећи испитивања на групи студената који су тврдили да су лудо заљубљени, открили су делове мозга који се активирају под утицајем тзв. романтичне љубави. На првом месту, установили су да су зоне захваћене тим осећањем знатно мање него што су претпостављали, и да се подударају са местима која стимулише стање еуфорије изазвано, на пример, дејством кокаина. То је навело ауторе на закључак да се љубав манифестује слично као физичка зависност од дрога.   

Користећи исти метод скенирања мозга, научница Хелен Фишер, са Раџерс универзитета, утврдила је да три карактеристике љубави (секс, романтика и узајамна зависност) стимулишу различите делове коре великог мозга, из чега је уследио закључак да ми можемо бити заљубљени у једну особу, желети да водимо љубав са другом, а живети са трећом.

За једног песника: "Љубав не поседује, нити допушта да је поседују, јер љубав је довољна љубави. Исто као што вас подстиче да растете, тако ће вас и спутавати. Шибаће вас, да би вас учинила немоћним. Удараће вас, док вас не ослободи нечисти. Ломиће вас, док не постанете кротки. А онда ће вас изложити својој светој ватри, тако да постанете свети хлеб за свету Божију светковину". (Халил Џубран, Пророк)

Превела са португалског Јасмина Нешовић
(Следеће недеље -  Четврта врлина: Мудрост)