Компромис је једини излаз из ћорсокака

Руски представник у посредничкој тројки Контакт групе Александар Боцан Харченко оценио је јуче да би компромис Београда и Приштине представљао конструктиван излаз из "косовског ћорсокака". "То је наравно веома тешко, али полазимо од тога да ништа није немогуће. На основу тога приступили смо послу, активно подржавајући нову преговарачку рунду", рекао је он у изјави у Москви за Радио Слобода (Слободна Европа).
Говорећи о позицијама Београда, руски дипломата је додао да је "српска страна доста ефикасно" сумирала све постојеће предлоге, који "остају у оквирима концепције широке или контролисане аутономије Косова", "прожете новим елементима који јачају самоуправу или ниво аутономије Покрајине, укључујући чак неке елементе који се тичу ступања Покрајине у спољне односе".

На питање да ли је могуће да се разматра идеја поделе Косова и Метохије, руски дипломата је рекао да "’тројка’ не предлаже никакве варијанте, не намеће решење", већ "стимулише стране на компромис, на свеже идеје". "У принципу, ’тројка’ ће прихватити сваку варијанту о којој се договоре саме стране", рекао је Боцан Харченко.

Говорећи о првој посети "тројке" Београду и Приштини, он је рекао да посредници нису имали илузије пред полазак и да не може да каже да је "било неког разочарања, осим што су установљене разлике међу странама". "Нисмо наишли ни на какав ’хладан пријем’ у Приштини. Пријем је био нормалан, атмосфера пријатељска, потпуно нормалан разговор, радни, миран", рекао је и додао да је изложена позиција косовских Албанаца, која се своди на подршку плану изасланика УН Мартија Ахтисарија.

"’Тројка’", како је рекао, "активно подстиче стране – и у томе је њен задатак: да тражи и предлаже нове идеје које би садржале шансу за одговор друге стране", али главни циљ "тројке" је довођење Београда и Приштине до директног дијалога.

До сусрета у Бечу остало је десетак дана а судећи и по јучерашњим изјавама ствари неће ићи глатко.

После неколико министара из редова Демократске странке Србије који су протеклих дана више пута поновили да Србија неће дозволити стварање НАТО државе на својој територији, и оцене саветника српског премијера Александара Симића да је, у складу са Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН, "дошло време" да се један број српских војника и полицајаца врати на територију Косова и Метохије, саветник премијера Србије за медије Срђан Ђурић позвао је јуче НАТО да "јавно одустане од подршке" плану специјалног изасланика УН Мартија Ахтисарија. "Све док НАТО подржава Ахтисаријев план и посебно анекс 11 овог члана јасно је да се ради о покушају прављења прве НАТО државе", оценио је Ђурић.

Реагујући на ове изјаве, шефица посланичке групе Демократске странке Нада Колунџија јуче је изразила забринутост јер се, како је оценила, у тренутку обнављања преговора о статусу Покрајине, њима "чини лоша услуга држави". "Вођење државне политике у вези с КиМ по нашем дубоком уверењу треба препустити надлежним државним институцијама", изјавила је Колунџија.

"Уместо реторике коју смо у прошлости, може се рећи, једва преживели, и која нас је одвела у дубоку изолацију, и која и овога пута може да нас води у изолацију и свађу са светом, ми заиста верујемо да током ове рунде преговора наш напор треба да буде усмерен на то да што већи број утицајних земаља придобијемо за своје ставове о начину решавања проблема КиМ", казала је Колунџија.

Демократска странка, како је истакла, мисли да су преговори нова шанса за Србију да се дође до решење које ће стабилизовати подручје Балкана, гарантовати трајни мир и европске перспективе и Србији и региону. Наглашавајући да је у овом тренутку, ипак, најважније да постоји потпуна сагласност свих чланица владајуће коалиције око позиције Србије у предстојећим преговорима о решењу статуса Косова, министар рада и социјалне политике Расим Љајић јуче је, ипак, признао да се плаши "каубојских потеза" и да "треба бити свестан да заправо све зависи од тога каква ће одлука бити донета у Вашингтону и Бриселу".

Он је упозорио и да би, уколико међународна заједница прибегне неким једностраним мерама, попут признања независности Косова, то могло довести до крупне политичке кризе у Србији. "Нисам сигуран како би се то одразило на опстанак владе", изјавио је Љајић.

Он је додао да нико од званичника, ни у Београду, ни у Приштини, ни у Бриселу, не говори о подели Косова као решењу. "То су више спекулације аналитичара. Уосталом, и принципи Контакт групе јасно искључују такву опцију. С друге стране, мора бити јасно да никаква трговина територијама за Београд не може бити прихватљива. Такође, не верујем да би неко у међународној заједници могао да подржи такав вид трговине", изјавио је Љајић.

-----------------------------------------------------------

Влада Косова против повратка српских снага

За Владу Косова је неприхватљив захтев Београда да се припадници Војске и полиције Србије врате на Косово, изјавио је политички саветник премијера Косова Арбен Ћирези. "Једном и заувек, немогуће је да се српске ’униформе’ врате на Косово", казао је за дневни лист "Зери" саветник премијера Агима Чекуа.

Ћирези је додао да је такав захтев "још један у низу покушаја Београда да дестабилизује Косово". "Ниједан нормалан човек који има минимум одговорности не може повратак српске војске и полиције на Косово сматрати реалном опцијом. Судбина српских снага на Косову запечаћена је јуна 1999. године и не може бити повратка", рекао је Ћирези.

Љ. М.