Лажни пуковник уздрмао тржиште станова

Нови Сад – Кратко саопштење Полицијске управе у Новом Саду да је после интензивне потере ухапшен један овдашњи подстанар, осумњичен за продају туђег стана, управо оног који му је станодавац изнајмио да у њему станује, а који је он продао као свој и са 32.000 евра у џепу одмах нестао, донекле је повратило мир и ионако крхко поверење на овдашњем тржишту станова.

И до сада је било махинација и превара са становима, али кривично дело за које је осумњичен ухапшени Родољуб С. (58) из Горње Грабовице код Коцељеве не памти се на овим просторима. Истрага тек треба званично да утврди детаље невиђеног скандала, али већ сада је могуће обелоданити најзначајније делове из вешто скројеног криминалног сценарија.

Прича је, у ствари, почела када се Бањалучанин Милан Тица обрео у овдашњој агенцији за промет некретнина "Атлас" са жељом да му, уз пристојну провизију, њени агенти помогну да купи стан, при чему је ангажована и једна овдашња адвокатска канцеларија. До трансакције је дошло 27. јула, у просторијама "Атласа", када се Тица определио да купи стан површине 44 квадратна метра, у Улици владике Ћирића број 27. Он је избројао новац, тобожњи продавац му је дао кључ од стана и сви су се разишли задовољни. Купцу није ни пало на памет да проверава идентитет и валидност продавца, верујући да је то учинила агенција. Поготово зато што се он представио као "пуковник у пензији и озбиљан човек".

Али, задовољство купца брзо се претворило у ноћну мору. Јер, пошто је променио браву на улазним вратима стана, Тица је мобилним телефоном назвао продавца да би га консултовао око још неких појединости у вези са некретнинама, али је он био недоступан. Звао га је ко зна још колико пута, али он није био доступан ни другог дана после купопродаје.

Лажни пуковник и продавац, према подацима из личне карте, звао се Илија Урукало и имао је пребивалиште у банатском селу Клеку. Тица се, према адреси пребивалишта из личне карте одлучио да потражи његов број фиксног телефона. С друге стране се, међутим, јавио женски глас, а саговорница му је рекла да је погрешио, али да она, ипак, зна извесног Илију Урукала, али он је "обичан" пензионер, а не некакав пуковник.

Најзад, преварени купац стана је пронашао "правог" власника стана Илију Урукала, али није био нимало срећан, јер су се потврдиле његове слутње да је у питању – несвакидашња превара.

Наиме, испоставило се да је Родољуб Б. фалсификовао Илијину личну карту, односно њену копију. Њему је свега десетак дана пре тога Илија издао стан да у њему станује, а да ли је он већ тада планирао превару или му је идеја за то дошла касније, показаће истрага. Податке о свом газди добио је приликом договора о изнајмљивању стана, а уместо Илијине ставио је своју слику.

Оно што се већ показало евидентним јесте да купац чак и посредством агенција и адвоката не може да буде спокојан при куповини стана и улагању великих сума новца. Јер, све агенције се ограђују да су дужне само да обезбеде контакт потенцијалних продаваца и купаца, а чак ни адвокати не проверавају њихов идентитет. У овом случају, ипак, то и није било тако тешко, јер се већ на основу самог специфичног изгледа личне карте могло поставити питање регуларности исправе.

За сада није познато како је Родољуб С. успео да изради фалсификовану личну карту и тако, поред купца стана, превари и агенцију и адвоката.