Трагови бомбардовања тек се исцељују

Коначни почетак рашчишћавања рушевина некадашњег Маршалата на Дедињу и прошлонедељна продаја зграде Савезног МУП-а, уништених током бомбардовања Нато, подстакли су на сумирање резултата – шта је то после осам година обновљено и каква судбина очекује преостале рушевине широм Београда. Већина зграда је обновљена или је тај посао у току, али оне највредније су остале у раскораку између жеља и могућности, онога колико вреде и суме коју су купци спремни да плате, намере инвеститора да руше и апела јавности за њихову обнову. Због тога је град будућности југоисточне европе, како је Београд назвао "Фајненшел тајмс", и даље у ранама. Порушене зграде сасвим сигурно ће још неко време бити атракција за стране туристе.

Зграду Маршалата у Булевару кнеза Александра Карађорђевића 91, са окућницом од четири хектара, купиле су Сједињене Америчке Државе за 15 милиона долара, после вишегодишњих преговора, иако је  првобитно процењена на дупло већи износ. На тој изузетно вредној дедињској локацији, покрај Белог двора, Американци намеравају да подигну амбасаду и резиденцију, одмах после рашчишћавања локације.

 Рушевине здања, које је некада користила Гардијска бригада и које је служило као Брозова резиденција и кабинет, према процени Милана Томића, директора Републичке дирекције за имовине, Војска ће уклонити за два месеца.

 Медији су прошле године при потписивању уговора спекулисали да Американци неће платити договорени износ, јер им то омогућује уговор из 1952. године који су Јосип Броз Тито и Александар Ранковић потписали са тадашњом америчком владом. Према том документу, наша страна се обавезала да ће Американцима уступити простор за изградњу амбасаде.   

– Договорено је да при потписивању уговора са републичком Владом плате 600.000 долара, што је и учињено, а остале рате би требало да уплаћују како буду улазили у посед. Нема никаквог разлога да тако не буде – отклања сумње директор Републичке дирекције за имовину.

Да решавање судбине бомбардованих зграда не иде тако глатко, можда најбоље потврђује пример продаје некадашњег Савезног МУП-а у Улици Кнеза Милоша. Ово здање од 22.600 квадрата је продато тек из четвртог пута за 29,1 милион евра. Почетни износ пре годину дана када је тендер објављен износио је 28.825.101 евра. Нови власник компанија "Тотал Холидеј" (једна у низу фирми које послују у оквиру "Плазе", власништво израелског милионера Мотија Зисера) има амбицију да ту подигне луксузни хотел.

Израелска "Плаза" је наводно већ бацила око на преостале туристичке атракције у комшилуку, републички МУП и Генералштаб.

Они нису ни једини ни први који желе да улажу у урушена државна здања дуж улице Кнеза Милоша. За зграду за коју је архитекта Никола Добровић инспирацију нашао у кањону Сутјеске, влада огромно интересовање, посебно иностраних грађевинара, који би на углу Немањине и Кнеза Милоша да подигну ексклузивни хотел или пословни простор. Међутим, то још никоме није пошло за руком из више разлога. Док су једни најављивали њихово рушење и подизање хотелског комплекса, банке или пословног центра било је и оних који су залагали да рушевина такозваног новог Генералштаба остане нетакнута, као сведочанство протеклих времена, односно последњег бомбардовања Београда. Међутим, преовладало је мишљење да "Сутјеску" треба само обновити.

– Друштво архитеката је пре осам година изашло у јавност са ставом да бивши Генералштаб мора задржати аутентичан изглед из времена пре бомбардовања Нато. То здање има изузетну културно-историјску вредност и његова спољашност не би смела да буде промењена. То је сведочанство духа архитектуре после Другог светског рата и тадашњег актуелног светског стила у грађевинарству. Форма и материјал, од кога су ове две зграде направљене, управо су одлике модерне архитектуре тога времена. Дакле, наша идеја је да зграде задрже оригиналну спољашњу форму и да фасада буде враћена у првобитно стање. Неки нови инвеститор ентеријер може да прилагођава својим потребама – сматра архитекта професор Игор Марић, бивши председник Друштва архитеката.

Тек пре две године монументална композиција две каскадне форме раздвојене Немањином улицом, проглашене су за културно добро од изузетног значаја. Таквим чином су прекинуте све полемике око рушења "Сутјеске".

Милан Томић, директор Републичке дирекције за имовине, каже да продаја Генералштаба за сада није у плану. Пре евентуалног тендера требало би да буде процењена њена тржишна вредност.

Мада је својевремено било речи да би Војска део комплекса од укупно 28.300 квадрата продала, а део задржала за себе. Тада је процењено да би за отуђену имовину добили око 40 милиона евра.

Сасвим је извесно да ће трагови бомбардовања ускоро бити исцељени на једној од зграда у кругу овог комплекса – здања старог Генералштаба у Улици кнеза Милоша 33. Уговором о размени добара између Министарства одбране и Скупштине града, градска влада се обавезала да уложи два милиона евра за обнову некада раскошне фасаде, а заузврат је већ добила војну зграду у Ресавској улици 40б, у коју ће се уселити Музеј града. Зграда старог Генералштаба подигнута 1928. године, према пројекту архитекте Виљема Баумгартена, која је својевремено проглашена за најлепшу београдску грађевину, има задивљујући ентеријер и уз то прилично је очуван. У прелепе ходнике и дворане није могао свако да уђе, па је широј јавности остала непозната лепота унутрашњости палате. Вредност ове војне зграде је огромна, а при недавном потписивању споразума о обнови фасаде у Скупштини града није било речи о продаји.

Последице бомбардовања Нато уклоњене су са палате у Немањиној 9, преко пута седишта Владе Србије, али обнова здања које је некада припадало Војсци, а крајем осамдесетих година прешло у руке републичке Владе још није завршено. Планирано је да после реновирања ту буду смештени Врховни суд Србије, Апелациони суд, Управни суд и Виши трговински суд.