Арчибалд Рајс припада целом човечанству

„За мене је Арчибалд Рајс херој вечите борбе за људско достојанство, живот и слободу, борбе која превазилази све границе и епохе“, каже за „Политику“ швајцарски историчар др Јирг Штиси Лаутербург. Рајсов лик и дело, као и његова књига „Чујте Срби“ коју наш лист у четвртак поклања читаоцима, предмет су дугогодишњег научног интересовања Штисија Лаутербурга, о чему ће поред феномена швајцарске неутралности говорити на данашњем предавању на Факултету политичких наука.

„Сви смо ми наследници мноштва људи, знаних и незнаних, који су унапређивали наше цивилизацијско живљење кроз векове. Арчибалд Рајс свакако спада у ту велику групу изузетних личности. У том смислу, његов лик и дело превазилазе његово немачко и јеврејско порекло и каријеру у Швајцарској и Србији, и он истински припада читавом човечанству. Злочинци се не смеју извући некажњено. У Рајсовим више него способним рукама, фотографија је постала моћно оруђе за документовање злочина и привођење правди злочинаца, као и начин да се ради на смањењу стопе криминала упркос немалим препрекама. За мене је Рајс херој вечите борбе за људско достојанство, живот и слободу, борбе која превазилази све границе и епохе“, каже Лаутербург.

Који су разлози вашег личног занимања за Србију?

Мој таст је након Првог светског рата радио као инжењер у Новом Саду. То је био и остао део историје наше породице. За мене је било веома емотивно искуство када ме је супруга први пут одвела на Петроварадинску тврђаву, где смо на том раскршћу историје посетили незаборавну изложбу о мостовима. Још једно емотивно искуство је била посета Војном архиву у Београду, где нас је веома дочекао пуковник Секуловић и особље Архива. Срдачно смо дочекани и на Калемегдану и свуда где смо били у Србији. Желео бих да споменем и швајцарско-српски тим Амбасаде Швајцарске у Београду, који је такође у великој мери допринео нашем изузетно позитивном утиску током боравка у вашој земљи.

Швајцарска је за разлику од Србије синоним за неутралност...

Неутралност је постала швајцарски став пре него што је постала њен принцип. Када су наши преци схватили да као лабава федерација више не можемо да играмо важну улогу на политичкој сцени после пораза у бици код Марињана 1515. године, знатно су се више почели противити страним уплитањима у домаћу политику. Овакав став је имао још више смисла када се узме у обзир верска подела на католике и протестанте. У време тридесетогодишњег рата (1618–1648) неутралност је усвојена као државно начело и даље је развијана током 17. и 18. века. Након катаклизмичних искустава француске инвазије 1798. године и наполеонских ратова, неутралност је у свом правом облику обновљена 1815. године, када је и званично призната од стране великих сила.

Говорећи о Арчибалду Рајсу и неутралности, намеће се питање како је Швајцарској пошло за руком да остане ван токова Првог светског рата?

Швајцарска је показала своју неутралност и непристрасност пријемом француског председника Армана Фалијера 1910, као и немачког цара Вилхелма Другог 1912. године, коме је током посете војним маневрима приказана и швајцарска војна готовост. У складу са нашом датом речју и нашим међународним обавезама, ми смо прогласили своју неутралност 1914. године, мобилисали смо војску и изабрали врховног команданта, који је активан само за време ратова или у току мобилизације.

Како је Велики рат у Србији и уопште на Балкану доживљен у швајцарској јавности?

Услед блиских језичких веза Швајцарске са Немачком и Аустријом, није изненађујуће да је догађај као што је Сарајевски атентат у почетку схваћен са доста симпатија за хабзбуршко тумачење догађаја, поготову у једном друштву владавине права, попут швајцарског. Са друге стране, наша независност и наша неутралност ни у једном тренутку нису биле заборављене. Швајцарски песник Карл Шпителер је 14. децембра 1914. одржао једно веома типично и утицајно предавање у Еснафу циришких столара, из кога је овај важан одломак: „Као што је добро познато, ми, Швајцарци, имамо своје ставове о вредности и праву на постојање малих земаља. За нас Срби нису ’банда’ већ народ, и то народ са истим правом на постојање као и било који други. Срби имају величанствену, херојску прошлост. Њихова поезија се по својој лепоти може мерити са било којом другом, док њихова епска поезија превазилази све остале. Тако маестралне епске песме нису настале ни у једном другом народу још од времена Хомера. Швајцарски лекари и медицинске сестре по повратку из балканских ратова говоре о Србима са пуно наклоности и похвала. Коначно, ми ћемо створити сопствено мишљење уз помоћ ових сведочења, а не на основу емотивно острашћеног ратног новинарства.“

Осим неутралности, Швајцарску одликује и разноврсност етничких заједница, али и неоспоран територијални интегритет земље. Како упевате да помирите та два принципа?

Наш национални мото је „Сви за једног, један за све“. Савезно уређење уз загарантовани суверенитет и јаку локалну аутономију свих 26 кантона, као и могућност коју грађани имају да у великој мери утичу на ток политичких одлука учествовањем на свим нивоима (путем директног гласања и избора) важни су чиниоци тога. Наша дуга заједничка историја и разумевање да би грађански ратови представљали директну претњу опстанку наше државе, као што се већ дешавало у прошлости, све до 1847. године и још једном замало 1918, чине нас веома свесним опасности да се наше заједничко политичко уређење уништи. Овај став је дубоко укорењен у нашој култури.

Доста наших грађана сматра да Србија није реално представљена на Западу. На који начин се ова перцепција може променити?

Моји родитељи су ме учили да поштујем све земље и да волим своју, а са поштовањем не иде дељење савета другима. Оно што ја лично могу да кажем јесте да Србија има пуно изузетних квалитета, гостољубив народ, дивну природу, веома занимљиву културу, како популарну тако и елитну, историјске знаменитости, књижевност, музику, и да сви ови квалитети заслужују да их људи из других држава чешће упознају, како лично, тако и виртуелно.