Плагијатом нема ко да се бави

Да се којим случајем теза о спорном докторату појавила у академској јавности Немачке или рецимо Велике Британије, универзитет, то јест факултет на којем је брањена теза, одмах би формирао комисију која би анализирала да ли је рад плагијат или не. Јер, на универзитетима у свету већ одавно се плагијат сматра једним од најтежих академских прекршаја који значи губитак индекса, дипломе, посла и угледа.

У Србији не постоји закон у којем се изричито наводи шта се сматра плагијатом и ко је задужен да се бави овим проблемом, а негде у ваздуху остаје реченица коју је изговорио и министар просвете да то није у надлежности просветне инспекције, али јесте у надлежности универзитета, односно ментора, односно чланова комисије, односно етичких одбора...

Мегатренд јесте најавио да ће до сутра формирати комисију, али не да би се испитало да ли је докторски рад министра полиције др Небојше Стефановића плагијат, већ за процену штете која је нанета угледу универзитета.

– Тужићемо и уредницу „Пешчаника” и ову тројицу аутора и одштетни захтев ће бити врло висок. Понављам, ово није плагијат. Ми смо на универзитету имали два, три случаја када кандидатима није дозвољено да бране тезе, а један од њих је 2010. године био чак и члан ондашње владе – каже ректор др Мића Јовановић.

Јуче су се поново огласили и аутори анализе докторске дисертације, професори са универзитета у Енглеској, који су за „Дојче веле” рекли да још нису добили ниједан конкретан одговор на налазе који су објавили у свом тексту на сајту „Пешчаника”. Универзитетски прописи немају одредбе које се тичу плагијата, а колико смо успели да истражимо, никоме није познато да је последњих деценија било који универзитет поништио неку спорну тезу.

– Овај посао би морао да ради универзитет, онако како је то и у другим земљама. Сада је све потпуно ван контроле, нарочито на приватним факултетима. Данас се може докторирати на било чему, чак и на програму који није акредитован – каже за „Политику” др Коста Андрејевић, оснивач Задужбине „Андрејевић”, професор који сам већ 20 година обавља посао државе.

Он на једном месту прикупља податке о свим магистарским и докторским дисертацијама у Србији, а најбоље задужбина и објављује, као вид подршке младим научницима.

– Данас имамо инфлацију докторских радова који су научно све „тањи” – нема методологије, нема истраживања, али зато има много преписивања. Неки од њих чак нису ни много писмени, па да прераде и препричају својим речима, већ преписују читаве странице – каже професор Андрејевић.

У правном вакууму, факултети се сналазе: неки користе софтвере за откривање плагијата, други се ослањају на поштење.

Од професора Факултета политичких наука може се сазнати да је на овом факултету већ неколико година пракса да студент потпише изјаву којом се обавезује да ће рад који предаје бити оригиналан. Такође, постоји и други механизам контроле – анализа самог рада у току писања, пре него што дође до професора: асистенти анализирају рад и пишу забелешке у смислу – 25 одсто преписано, 40 одсто површно урађено и слично, тако да се рад, у случају да не испуњава основне критеријуме, враћа на дораду.

Овде студенти потписују изјаву о академској честитости, у којој се наводи да „предају писани рад који је резултат искључиво његовог личног рада, да се темељи на његовим истраживањима и да се ослања на наведену литературу”. Од како је овај папир у употреби, од 2012. године, на ФПН-у је кажњено 15 особа, а једна пријава је тренутно у процедури. А процедура је таква да се пријава подноси декану факултета и да наставно-научно веће формира комисију која утврђује оправданост разлога за поништавање дипломе, то јест рада.

Питали смо и каква је процедура када су плагијати у питању на приватном универзитету у Србији, који је пунио новинске ступце ангажовањем певачица и рекламним кампањама попут „Шта ћеш овде? Заврши Мегатренд и пали.

Мића Јовановић каже и да у закону не постоје никаква процедура нити санкције за плагијат, али да на Мегатренду постоји неколико инстанци до одобрења тезе: катедра, наставно-научно веће, сенат, савет и најважнија – Комисија за контролу квалитета.

– Мислим да смо по овоме уникатни у Србији. Комисија утврђује да ли је рад у складу са прописаним стандардима, да ли је плагијат или не и да ли и када може да се брани – објашњава ректор Јовановић, иначе ментор Небојше Стефановића.

Неко ће рећи да се овако нешто може догодити само на приватном факултету, али не треба заборавити и вишегодишње (не)решавање афере „Индекс” на крагујевачком Правном факултету, чији су актери у међувремену поново изабрани за професоре и на продеканске и деканске функције.

Анет Шаван, бивша немачка министарка образовања, знала је шта треба да уради када је Универзитет у Диселдорфу њену тезу огласио неважећом. Премијер Вучић је рекао да ће и Небојша знати шта му је чинити уколико се потврди писање тројице аутора. Питање је само која комисија ће да спроведе овакву истрагу и ко ће да казни одговорне, уколико се утврди да их има.

------------------------------------------------------------------------------------

Вербић: Ускоро измене закона

„У нашим законима није јасно наведено у којим случајевима се нешто сматра плагијатом и то је свакако један од задатака овог министарства да убудуће у законима и подзаконским актима то буде боље дефинисано”, рекао је за Танјуг министар просвете, науке и технолошког развоја Срђан Вербић. „Оно што ми морамо да урадимо у овом тренутку, а тренутак је прави, јер баш сада радимо на нацрту закона о високом образовању, јесте да инсистирамо на томе да убудуће све докторске дисертације које буду одбрањене у нашој земљи буду доступне онлајн и да сви могу да виде шта се у тим докторским дисертацијама налази”, рекао је Вербић.