Рекордан број гледалаца и финале за заборав

Фудбалска грозница први пут није погодила наше љубитеље фудбала, јер „плави” нису учествовали ни у квалификацијама за 15. шампионат света. Фифа и Уефа су се придржавале санкција Савета безбедности Уједињених нација према спортистима који су репрезентовали СРЈ. Генерација фудбалера коју су предводили освајачи Купа шампиона 1991. и која је враћена са Европског првенства у Шведској 1992. на којем је Данска освојила шампионску титулу пошто је заменила Југославију, пропустила је и друго велико такмичење.

Али шампионат у Сједињеним Америчким Државама који и данас држи рекорд по броју гледалаца, иако је имао 12 утакмица мање од потоњих, пропустиле су и многе фудбалске велесиле и селекције са реномеом. Европски шампион Данска је поклекла у квалификационој пласиравши се иза Шпаније и Ирске, Француска иза Шведске и Бугарске, а Енглеска је била иза Норвешке и Холандије, и први пут после Другог светског рата на светском првенству није била ни једна острвска екипа – ни Енглеска, ни Шкотска, ни Северна Ирска, а о Велсу, који је учествовао само 1958. да и не говоримо.

Чиле, освајач трећег места 1962, пропустио је због голмана Роберта Рохаса други узастопни шампионат. Рохас је на квалификационом мечу са Бразилом 1989. инсценирао тешку повреду главе, коју је наводно изазвао навијач противничког тима погодивши га бакљом. Међутим, утврђено је да је Чилеанац унапред припремио „повреду” не би ли његов тим добио утакмицу службеним резултатом и отишао на шампионат у Италију. Чиле је дисквалификован и кажњен забраном учешћа и у квалификацијама за 1994. годину.

Али, на светску сцену ступиле су нове репрезентације. Први пут учешће су избориле Грчка, Нигерија и Саудијска Арабија, дебитовала је Русија настављајући традицију СССР, први пут од 1938. наступила је уједињена Немачка, а мирни распад ЧССР резултирао је заједничком селекцијом Чешке и Словачке.

Бранилац шампионске титуле Немачка испала је већ у четвртфиналу од Бугарске (2:1), која на претходним шампионатима никад није успела да преброди осмину финала. У САД, међутим, Бугари су предвођени Христом Стоичковом стигли до полуфинала и после пораза од Италије и Шведске заузели четврто место. Двоструког шампиона Аргентину и финалисту претходног шампионата још у осмини финала елиминисали су Румуни (3:2), а Дијего Марадона није играо на том мечу, као ни у последњем сусрету у групи (пораз од Бугарске с 2:0), јер је после другог меча са Нигеријом искључен са шампионата због позитивног резултата на антидопинг контроли.

Аргентина се због тога у нокаут фазу пласирала тек као трећа екипа из групе, а Италија је у првом делу шампионата још једном пружила веома бледе партије и тек као четврта, најслабија трећепласирана екипа квалификација – пораз од Ирске (1:0), реми са Мексиком (1:1) и победа над Норвешком (1:0) – ушла у завршницу првенства. Они који су је отписивали преварили су се. Италија се и даље мучила али елиминисала је Нигерију после продужетака (2:1) голом Роберта Бађа са беле тачке у 102. минуту, Шпанију (2:1) голом истог играча у 88. минуту и у полуфиналу Бугарску (2:1), а Роберто Бађо је био двоструки стрелац.

У финалу, међутим, био је трагичар.

Финални сусрет био је сусрет два трострука шампиона света јер је Бразил, под вођством селектора Карлоса Алберта Пареире, играјући чврсту одбрану и уздајући се у брзоноге нападаче Бебета и Ромарија стигао до финала изгубивши само бод у мечу са Шведском (1:1). У другом сусрету, полуфиналном, пала је и Шведска, али и у том дуелу, као и у финалном није било „магије” у игри Бразилаца. Стога ни у финалу Бразилци ни Италијани нису пружили ништа сем борбености и жеље да се не доживи пораз. Због тога за 120 минута није постигнут ниједан погодак, а Бразил је до четврте титуле првака света дошао баш захваљујући Роберту Бађу који је изводећи пети пенал имао прилику да изједначи резултат на 3:3 и врати шансу својим саиграчима да ипак тријумфују, ако пети извођач Бразила буде неуспешан... Најбољи италијански играч је, међутим, послао лопту преко пречке (пре њега пенал нису реализовали Барези и Масаро) и Италија је изгубила друго финале (прво 1970. такође од Бразила), а вероватно најслабија шампионска селекција Бразила добила је прилику за славље.

Први светски шампиони који су то постали бољим извођењем пенала били су Клаудио Тафарел, Жоргињо (Кафу), Алдаир, Марсио Сантос, Бранко, Мауро Силва, капитен Дунга, Мазињо, Зињо (Виола), Ромарио и Бебето. А, цео шампионат на клупи је преседео 17-годишњи Роналдо...

На 15. првенству света фудбалери су на леђима, изнад бројева, имали исписана презимена, судије први пут нису судиле у црној опреми, број бодова за победу у групи повећан је са 2 на 3 да би се охрабрила нападачка игра, а први пут жути картони, добијени у утакмицама у групама, нису важили и у наставку такмичења.

Први пут на светским шампионатима играло се и у дворани – у „Понтијак силвердому” који прима 77.557 гледалаца играли су САД и Швајцарска, а Колумбијац Андрес Ескобар, који је аутоголом против САД допринео елиминацији своје репрезентације, убијен је неколико дана по повратку кући...

Репрезентативац Русије Олег Саленко уписао се у листу рекордера постигавши пет голова на једној утакмици (Камерун, 6:1), а да титулу најбољег стрелца шампионата подели са Стоичковом, био му је довољан још само један погодак. Камерунац Роже Мила је у том мечу поправио свој рекорд као најстарији стрелац на светским првенствима, сада са 42 године, а уједно постао је и најстарији учесник завршнице светских првенстава.

На шампионату први пут проглашен је најдопадљивији или најзабавнији тим (последњи пут 2006), а први пут најбољи чувар мреже понео је кући „Трофеј Јашин”.

----------------------------------------------

XV светско првенство

Домаћин: САД (17. јун – 17. јул 1994).

Пласман: 1. Бразил, 2. Италија, 3. Шведска, 4. Бугарска.

Финале: Бразил – Италија 0:0, пеналима 3:2.

За треће место: Шведска – Бугарска 4:0.

Број учесника: 24.

Број мечева: 52.

Број гледалаца: 3.587.538 (просечно 68.991).

Систем: шест група по четири екипе; по две првопласиране екипе и четири најбоље трећепласиране иду шеснаестину финала (нокаут фаза).

Најбољи играч: Ромарио (Бразил).

Најбољи стрелци: Христо Стоичков (Бугарска) и Олег Саленко (Русија) по 6.

Најбољи млади играч: Марк Овермарс (Белгија).

Најбољи голман: Мишел Прудом (Белгија).

Најдопадљивији тим: Бразил.

Награда за фер-плеј: Бразил.

Најефикаснија екипа: Шведска 15.

Голови, укупно: 141 (2,71 по утакмици).

Учесници у квалификацијама: 147.

----------------------------------------------

Најбољи тим шампионата

Голман: Мишел Прудом (Белгија).

Одбрана: Жоргињо (Бразил), Марсио Сантос (Бразил), Паоло Малдини (Италија).

Средина: Дунга (Бразил), Красимир Балаков (Бугарска), Георге Хаџи (Румунија), Томас Бролин (Шведска).

Напад: Ромарио (Бразил), Христо Стоичков (Бугарска), Роберто Бађо (Италија).