Rekordan broj gledalaca i finale za zaborav

Fudbalska groznica prvi put nije pogodila naše ljubitelje fudbala, jer „plavi” nisu učestvovali ni u kvalifikacijama za 15. šampionat sveta. Fifa i Uefa su se pridržavale sankcija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija prema sportistima koji su reprezentovali SRJ. Generacija fudbalera koju su predvodili osvajači Kupa šampiona 1991. i koja je vraćena sa Evropskog prvenstva u Švedskoj 1992. na kojem je Danska osvojila šampionsku titulu pošto je zamenila Jugoslaviju, propustila je i drugo veliko takmičenje.

Ali šampionat u Sjedinjenim Američkim Državama koji i danas drži rekord po broju gledalaca, iako je imao 12 utakmica manje od potonjih, propustile su i mnoge fudbalske velesile i selekcije sa renomeom. Evropski šampion Danska je poklekla u kvalifikacionoj plasiravši se iza Španije i Irske, Francuska iza Švedske i Bugarske, a Engleska je bila iza Norveške i Holandije, i prvi put posle Drugog svetskog rata na svetskom prvenstvu nije bila ni jedna ostrvska ekipa – ni Engleska, ni Škotska, ni Severna Irska, a o Velsu, koji je učestvovao samo 1958. da i ne govorimo.

Čile, osvajač trećeg mesta 1962, propustio je zbog golmana Roberta Rohasa drugi uzastopni šampionat. Rohas je na kvalifikacionom meču sa Brazilom 1989. inscenirao tešku povredu glave, koju je navodno izazvao navijač protivničkog tima pogodivši ga bakljom. Međutim, utvrđeno je da je Čileanac unapred pripremio „povredu” ne bi li njegov tim dobio utakmicu službenim rezultatom i otišao na šampionat u Italiju. Čile je diskvalifikovan i kažnjen zabranom učešća i u kvalifikacijama za 1994. godinu.

Ali, na svetsku scenu stupile su nove reprezentacije. Prvi put učešće su izborile Grčka, Nigerija i Saudijska Arabija, debitovala je Rusija nastavljajući tradiciju SSSR, prvi put od 1938. nastupila je ujedinjena Nemačka, a mirni raspad ČSSR rezultirao je zajedničkom selekcijom Češke i Slovačke.

Branilac šampionske titule Nemačka ispala je već u četvrtfinalu od Bugarske (2:1), koja na prethodnim šampionatima nikad nije uspela da prebrodi osminu finala. U SAD, međutim, Bugari su predvođeni Hristom Stoičkovom stigli do polufinala i posle poraza od Italije i Švedske zauzeli četvrto mesto. Dvostrukog šampiona Argentinu i finalistu prethodnog šampionata još u osmini finala eliminisali su Rumuni (3:2), a Dijego Maradona nije igrao na tom meču, kao ni u poslednjem susretu u grupi (poraz od Bugarske s 2:0), jer je posle drugog meča sa Nigerijom isključen sa šampionata zbog pozitivnog rezultata na antidoping kontroli.

Argentina se zbog toga u nokaut fazu plasirala tek kao treća ekipa iz grupe, a Italija je u prvom delu šampionata još jednom pružila veoma blede partije i tek kao četvrta, najslabija trećeplasirana ekipa kvalifikacija – poraz od Irske (1:0), remi sa Meksikom (1:1) i pobeda nad Norveškom (1:0) – ušla u završnicu prvenstva. Oni koji su je otpisivali prevarili su se. Italija se i dalje mučila ali eliminisala je Nigeriju posle produžetaka (2:1) golom Roberta Bađa sa bele tačke u 102. minutu, Španiju (2:1) golom istog igrača u 88. minutu i u polufinalu Bugarsku (2:1), a Roberto Bađo je bio dvostruki strelac.

U finalu, međutim, bio je tragičar.

Finalni susret bio je susret dva trostruka šampiona sveta jer je Brazil, pod vođstvom selektora Karlosa Alberta Pareire, igrajući čvrstu odbranu i uzdajući se u brzonoge napadače Bebeta i Romarija stigao do finala izgubivši samo bod u meču sa Švedskom (1:1). U drugom susretu, polufinalnom, pala je i Švedska, ali i u tom duelu, kao i u finalnom nije bilo „magije” u igri Brazilaca. Stoga ni u finalu Brazilci ni Italijani nisu pružili ništa sem borbenosti i želje da se ne doživi poraz. Zbog toga za 120 minuta nije postignut nijedan pogodak, a Brazil je do četvrte titule prvaka sveta došao baš zahvaljujući Robertu Bađu koji je izvodeći peti penal imao priliku da izjednači rezultat na 3:3 i vrati šansu svojim saigračima da ipak trijumfuju, ako peti izvođač Brazila bude neuspešan... Najbolji italijanski igrač je, međutim, poslao loptu preko prečke (pre njega penal nisu realizovali Barezi i Masaro) i Italija je izgubila drugo finale (prvo 1970. takođe od Brazila), a verovatno najslabija šampionska selekcija Brazila dobila je priliku za slavlje.

Prvi svetski šampioni koji su to postali boljim izvođenjem penala bili su Klaudio Tafarel, Žorginjo (Kafu), Aldair, Marsio Santos, Branko, Mauro Silva, kapiten Dunga, Mazinjo, Zinjo (Viola), Romario i Bebeto. A, ceo šampionat na klupi je presedeo 17-godišnji Ronaldo...

Na 15. prvenstvu sveta fudbaleri su na leđima, iznad brojeva, imali ispisana prezimena, sudije prvi put nisu sudile u crnoj opremi, broj bodova za pobedu u grupi povećan je sa 2 na 3 da bi se ohrabrila napadačka igra, a prvi put žuti kartoni, dobijeni u utakmicama u grupama, nisu važili i u nastavku takmičenja.

Prvi put na svetskim šampionatima igralo se i u dvorani – u „Pontijak silverdomu” koji prima 77.557 gledalaca igrali su SAD i Švajcarska, a Kolumbijac Andres Eskobar, koji je autogolom protiv SAD doprineo eliminaciji svoje reprezentacije, ubijen je nekoliko dana po povratku kući...

Reprezentativac Rusije Oleg Salenko upisao se u listu rekordera postigavši pet golova na jednoj utakmici (Kamerun, 6:1), a da titulu najboljeg strelca šampionata podeli sa Stoičkovom, bio mu je dovoljan još samo jedan pogodak. Kamerunac Rože Mila je u tom meču popravio svoj rekord kao najstariji strelac na svetskim prvenstvima, sada sa 42 godine, a ujedno postao je i najstariji učesnik završnice svetskih prvenstava.

Na šampionatu prvi put proglašen je najdopadljiviji ili najzabavniji tim (poslednji put 2006), a prvi put najbolji čuvar mreže poneo je kući „Trofej Jašin”.

----------------------------------------------

XV svetsko prvenstvo

Domaćin: SAD (17. jun – 17. jul 1994).

Plasman: 1. Brazil, 2. Italija, 3. Švedska, 4. Bugarska.

Finale: Brazil – Italija 0:0, penalima 3:2.

Za treće mesto: Švedska – Bugarska 4:0.

Broj učesnika: 24.

Broj mečeva: 52.

Broj gledalaca: 3.587.538 (prosečno 68.991).

Sistem: šest grupa po četiri ekipe; po dve prvoplasirane ekipe i četiri najbolje trećeplasirane idu šesnaestinu finala (nokaut faza).

Najbolji igrač: Romario (Brazil).

Najbolji strelci: Hristo Stoičkov (Bugarska) i Oleg Salenko (Rusija) po 6.

Najbolji mladi igrač: Mark Overmars (Belgija).

Najbolji golman: Mišel Prudom (Belgija).

Najdopadljiviji tim: Brazil.

Nagrada za fer-plej: Brazil.

Najefikasnija ekipa: Švedska 15.

Golovi, ukupno: 141 (2,71 po utakmici).

Učesnici u kvalifikacijama: 147.

----------------------------------------------

Najbolji tim šampionata

Golman: Mišel Prudom (Belgija).

Odbrana: Žorginjo (Brazil), Marsio Santos (Brazil), Paolo Maldini (Italija).

Sredina: Dunga (Brazil), Krasimir Balakov (Bugarska), George Hadži (Rumunija), Tomas Brolin (Švedska).

Napad: Romario (Brazil), Hristo Stoičkov (Bugarska), Roberto Bađo (Italija).