Како до својих имања

Луково, Мрче, Штава – Кад се од Куршумлије крене горе уз Топлицу, залази се у пределе великих брда, испресецаних рекама и потоцима. Слике се смењују као на филмском платну и биле би лепше него оне у Швајцарској да је бољих путева. Као нестварно дело људских руку пред нама се одједном указује брана, висока више од 70 метара, чија ће устава створити вештачко језеро, једно од највећих у земљи. Потопиће оно све горе до Мерћеза, па ће бити много користи за све људе овога краје, све доле до Ниша.

А онамо, преко будуће велике воде, остаће села Игриште, Растелица и друга уз административну линију према Космету. Наш сапутник Радољуб Видић, директор Луковске бање, каже за "Политику"  да је пројектом изградње гигантске акумулације "Селова" предвиђено да се изграде нови савремени путеви, како око будућег језера, тако и до свих села.

– Близина Космета може да буде само повољност, како за бању, тако и за оне који живе горе у Требињу, Мрчу, Штави, Сеоцу, Бабици...

– Видиш, пријатељу, ово брдо испред нас, што се модри од густе шуме? То је Букова глава, висока, богме, преко 1.200 метара. Е, оно нам је све: и хранилац, и бранилац – вели Љубисав Милић, кошчати брђанин, пред чијом кућом се окупило неколико мештана села Штаве. Куће Милића су, рекоше, на око 800 метара надморске висине, а од богатстава са суседног брда људи овде живе вековима. Дугачке кубике букових дрва сретали смо дуж Штавске реке целим путем. Кад је њима година, веле, печурака је толико да читава породица може од продаје толико да заради да обезбеди све потребе за годину дана. Купине које овде рађају у дивљини, нема надалеко. А оскоруша, дивљих јабука и крушака – колико ти душа хоће. Горе, на Пилатовици, која се пење богме и на преко 1.700 метара над морем, боровница је у изобиљу. Били су људи почели да подижу и плантаже малина, али...

– Пуче ова мука на Косову, па се сада ретко ко усуђује да се сам вере по планинама. А људи су овде, углавном, сами – старци и старице, или неожењени момци зашли и у године – прича дрвосеча Милутин Милетић.

Он тако замеће причу пуну питања и помало тужну. Како то, кажу, овде да нама тешко дају дозволе  да сечемо дрва, и своја и кад плаћамо. "Они са друге стране", Албанци са Космета, тврде Штављани, "секу и своје и наше, с обе стране границе." И кад их ухвате полицајци, добију или не петнаестак дана затвора – то је све.

– Не ваља грешити душу – са Шиптарима нисмо имали никакве сукобе, па ни за време рата – каже Радиша Вукојичић. – До тада, била је сваке јесени иста слика: колоне  Шиптара, са забрађеним женама, ишле су овим друмом у бању и из ње. Сад их нема, као што и нас нема онамо. Ето, ови из суседног села Мрче имају велика имања с оне стране, а већ осму годину не могу ни да их обрађују ни да нешто користе.

А Мрче је, прича се, место где се некад топила руда из оближњих рудника олова, сребра и других руда које су вадили Саси, које је овамо доводио краљ Милутин и чији потомци и данас живе по овим селима. Краљ је овде подизао најпре шаторе, па је и брдо Шаторица (1.750) по томе добила име, а постоји и локалитет Кула, где му је био дворац. За сина Стевана Дечанског он је у Штави подигао цркву Св. Мине, која и данас опстаје и чију славу слави скоро цело село. Александар Костић, Родољуб Глигоријевић и Радован Танасковић, људи из овог краја и његови хроничари, записали су у књизи "Луковска бања и околина" да готово у свим овим насељима дуж административне линије живе староседеоци, који и у време турске вишевековне окупације нису поклекли. Крајем 19. века они су били граничари према тада турском Косову, а међу првима су 1912. кренули да га ослобађају. Надају се, веле, да је и ова сада граница вештачка и привремена.