Ко је крив што није осигурана имовина ЕПС-а

Краљево – Врх „Електропривреде Србије“ оптужио је поједине директоре такозваних зависних привредних друштава за штедњу приликом плаћања премије осигурања, па штету од поплава по том основу неће моћи да наплате. Трагом те оптужбе, ипак, дознајемо да је уистину највише руководство овог јавног предузећа и највећи кривац, јер је неосновано, рекло би се на силу, обуставило поступак јавне набавке, па је имовина појединих друштава остала са делимичним или без икаквог осигурања. Сходно таквој одлуци Комисије за заштиту права понуђача, ЕПС је платио и непотребан трошак на име такса на жалбе понуђача од чак 9,1 милион динара. Тако, дакле, није било јединственог осигурања и поплаве су поједина друштва, попут ХЕ „Ђердап“, РБ „Колубара“, „Електросрбија“ и „Југоисток“ затекле без шанси да штету на имовину наплате.

А све је почело крајем прошле године, када је наредбом највишег руководства „Електропривреде Србије“ уместо појединачних покренут покушај да се ова јавна набавка спроведе централизовано. И директори нижих, зависних друштава су на то писменим путем пристали па је ЕПС, 29. новембра 2013, расписао поступак јавне набавке осигурања имовине и радника. Вредност те набавке била је око 9,1 милијарду динара, а као понуђач јавио се конзорцијум – „Дунав осигурање“, „ДДОР Нови Сад“ и „Делта-Ђенерале“. Међутим, ЕПС, уместо избора понуђача, почетком јануара 2014. године, одлучује да се тај поступак обустави, уз образложење да је једина понуда неприхватљива пошто је у име „Дунав осигурања“ уместо генералног директора потписало, наводно, неовлашћено лице, тј. директор Сектора за продају стратешким клијентима. Уз низ чињеница које овај разлог чине тек „измишљеном рупом на свирали“, поменути понуђачи се жале Комисији за заштиту права у поступцима јавних набавки. Поменута комисија 29. јануара доноси решење којим се поништава одлука ЕПС-а о обустави јавне набавке па, уз обавезу плаћања таксе за жалбе, налаже и преиспитивање њихових понуда. Додуше, у ЕПС-у поново прегледају документацију, али опет оглас поништавају па се понуђачи и даље жале и тако се тај процес одужио.

У међувремену „Електропривреда Србије“ позива осигуравајуће куће да им доставе понуде за листове покрића осигурања за три месеца. То осигурање се најпре прибавља од „АМС осигурања“ али се због скупоће убрзо прекида, па за други квартал ове године, од седам осигураника за листове покрића бива изабран конзорцијум „Винер штедише“ и „Уника осигурање“. Тврди се да је њихова понуда 6,5 одсто јефтинија од оне добијене на отвореном огласу за јавне набавке. Но, неколико привредних друштава заиста не поштује ту „препоруку“ из врха ЕПС-а и листове покрића осигурања прибавља од „Дунав осигурања“ који, како се испоставило, не покривају штете од поплава. „Електросрбија Краљево“, осим што поседује осигурање радника од повреда и возила, не прибавља никакав уговор о осигурању имовине. Зашто, упитали смо директора Срђана Ђуровића, али он, како нам је објаснио, у складу са интерним правилима о сарадњи са медијима, није желео новинарима да одговара или да то коментарише. Ипак, на захтев за информацију од општег значаја, из „Електросрбије“ добијамо потврду да не постоји никакав уговор о осигурању имовине. Разлог је, тврде, то што су очекивали спровођење јединствене јавне набавке, а нису прибављали листове покрића осигурања, поштујући законску одредбу о јавним набавкама којом је предвиђено да захтев за заштиту права задржава даље активности наручиоца у поступку јавне набавке до доношења коначне одлуке о поднетом захтеву. То значи да би био ништаван сваки други уговор, па и прибављање листова покрића.

Зато су, дакле поштујући законске прописе, у Краљеву ћутали и чекали не због штедње на томе како су из врха предузећа, уз још неколико зависних друштава, јавно оптужени.

--------------------------------------------------------------------------

Минималне накнаде за штету

Пошто је као узрок непоседовања осигурања помињана штедња, захтевом за информацију од општег значаја затражили смо и податке о премијама осигурања и накнади штете. Тако смо дознали да је директна штета од поплава на подручју краљевачке „Електросрбије“, која покрива 33 општине и 11 градова, 173,7 милиона динара. Међутим, из искуства и у складу са критеријумима осигуравајућих кућа, била би то веома скромна надокнада. Примера ради, у 2013. ово привредно друштво је платило око 170 милиона динара премије осигурања. У том периоду поднето је захтева за накнаду штете у вредности од 67,8 милиона динара а наплаћено је 7,8 милиона или 11,5 одсто. У претходних пет година тај проценат наплате био је још нижи, у просеку тек 5,8 одсто плаћених премија осигурања.

Мирољуб Дугалић

--------------------------------------------------------------------------

Обрадовић: Централа ЕПС-а није крива

Упитан да ли су тачни наводи да је врх ЕПС-а поништио тендер за осигурање, Александар Обрадовић, в. д. директора ЕПС-а каже да је ово јавно предузеће обезбедило свим ћеркама фирмама да се осигурају, чак и по повољнијим условима него што су били текући.

– Сваки директор привредног друштва зато што нисмо реорганизовани, међутим, може да ради шта хоће, што у нормалним фирмама где одговорност има име, не би могло да се догоди, већ би сви радили како централа каже – објашњава Обрадовић.

– Имате неке фирме које мисле да је друго осигурање боље и ништа нису урадиле. И када се десила поплава и када неко треба да одговори што није поступио по налогу директора креће класично вађење. Било како било ЕПС је свима обезбедио у сваком моменту осигурање, а то што је неко проценио да је нека друга понуда боља, или да уопште не треба да се осигура, не могу да криве централу ЕПС-а – категоричан је Обрадовић.

Ј. П. С.