Поклон Павла Бељанског српском народу

Нови Сад - Изложбом материјала документарног фонда у Новом Саду, која је у току, почело је обележавање 50-годишњице Спомен-збирке Павла Бељанског, јединствене институције на овим просторима коју је овај дипломата и велики колекционар завештао српском народу посебним уговором о поклону са Извршним већем АП Војводине, 1957. године.
Бељански је оставио изузетно вредну збирку слика, скулптура и таписерија коју је допуњавао све до краја свог живота 1965. године и она садржи 185 дела 37 аутора. Реч је, заправо о колекцији која се састоји од најзначајнијих дела српске уметности насталих од почетка до седме деценије двадесетог века, при чему је посебно вредним делима заступљен период између Првог и Другог светског рата.
Поводом јубилеја, кустос Милана Квас припрема драгоцену монографију са репродукцијама слика из поменутог дела (основног фонда) Спомен-збирке, а уз сваку од њих биће штампан краћи осврт на представљени рад, специјално припремљен за ову прилику.

Мада је од 1961. године, када је Спомен-збирка Павла Бељанског отворена за јавност, кроз њене галерије прошло хиљаде и хиљаде љубитеља уметности, вреди подсетити, у најкраћем, на њено највеће благо које подједнако и данас привлачи све генерације посетилаца.

Наиме, основни фонд хронолошки почиње сликама прве генерације модерниста (Надежда Петровић, Милан Миловановић, Коста Миличевић), а наставља се делима најважнијих представника српске уметности између два светска рата (Сава Шумановић, Милан Коњовић, Петар Добровић, Иван Радовић, Јован Бијелић, Петар Лубарда, Сретен Стојановић, Ристо Стијовић) и остварењима уметника друге половине 20. века (Зора Петровић, Лиза Крижанић, Живко Стојсављевић, Миленко Шербан, Љубица Сокић).

Како истичу љубазни домаћини у Спомен-збирци, посебна вредност тих дела и збирке у целини је што се Павле Бељански оријентисао на сакупљање дела домаћих аутора када је већина тих уметника била у младим годинама, и када су били непознати у јавности, односно на почетку своје каријере. Само изузетној способности Бељанског да препозна квалитет опуса уметника, и вредност појединих дела која су знатно касније добила потврду у уметничким и ширим друштвеним круговима, треба захвалити што се на једном месту могу видети тако важни примерци нашег стваралачког блага.

Остварена је жеља Павла Бељанског да његова заоставштина не заврши међу прашњавим полицама у неком магацину, далеко од очију нових генерација заљубљеника у уметност. И садашњи мали, али вредан колектив Спомен-збирке настоји да у овој институцији буде живо, уз занимљив програм рада, током целе године. Од 1967. године редовно се додељује "Награда Спомен-збирке Павла Бељанског" за најбољи дипломски рад одбрањен на Одељењу за историју уметности Филозофског факултета у Београду. Тематске изложбе о ауторима заступљеним у колекцији готово да сустиже једна другу, а у оквиру Ликовне радионице одржавају се вишемесечне едукације најмлађих, у складу са њиховим интересовањима, при чему је неговање ликовног израза основни циљ рада са полазницима који крајем сваке године приређују изложбу својих радова. Изузетно је богата и сарадња са Академијом уметности у Новом Саду, а и студенти у галерији Спомен-збирке сваког маја приређују изложбе својих радова.

Поводом јубилеја и једно пријатно изненађење. Како истиче кустос Александра Нећаков, актуелна поставка материјала из документарног фонда Збирке садржи и многе, овом приликом први пут изложене интересантне садржаје из тог фонда, од значака, акварела и скулптура до слика већих формата. Ускоро ће и изложба слика Данице Јовановић, па се може рећи да се јубилеј обележава више радно него парадно.

-----------------------------------------------------------

Ко је, заправо, Павле Бељански?

Свакако један од највећих добротвора у српском народу, по образовању правник (дипломирао на Сорбони), а по вокацији дипломата, највреднији траг свог битисања оставио је, по многима, као фанатични љубитељ и врстан познавалац уметности. Рођен је у Великом Градишту 1892. године, а богат животни пут, посут и ружама и трњем, завршио у нашем главном граду. Попут многих великих људи и њега је пратила трагична судбина – погибија седморо чланова породице приликом бомбардовања Свилајнца 1944. године.

Дипломатску каријеру започео је у Стокхолму, а наставио у Варшави, Берлину, Бечу, Паризу, Риму, Београду. Окупиран уметношћу, истовремено успоставља блиске контакте са врхунским књижевним и ликовним ствараоцима, укључујући и оне који су заступљени у нашој најцеловитиjoj збирци уметничких дела српског сликарства прве половине 20. века.