Талибани показују зубе

У акцији која се тумачи као екстремистичко демонстрирање силе, пакистански талибани су јуче отворили ватру на аеродромску полицију у Карачију и побегли када је полиција узвратила паљбу. До напада је дошло непуна два дана након што је иста организација, на истом месту, извела терористичку диверзију при чему је погинуло 37 људи.

Акције оваквог интензитета у Карачију, који важи за најбогатији пакистански град, нису виђене у скорије време и циљају на једно – да докажу да се талибани не плаше и да су упркос спекулацијама и даље добро организовани и опремљени.

О могућем расколу фракција унутар талибанског покрета медији су известили пре око две недеље, а као разлог је наведен различити поглед на заступљеност исламске традиције у њиховим активностима.

Фракција Мехсуд је тада објавила де се разилази од покрета Техрик-е-талибан Пакистан (ТТП) „због идеолошких неслагања”. Они су од ТТП-а претходно затражили да се одустане од „неисламских потеза” као што су напади на јавним местима, киднаповања и уцене, што није наишло на разумевање. Откако је ТТП основан 2007. са циљем да наметне своју верзију шеријатског права у Пакистану, ово је био први идеолошки развод унутар организације, што је протумачено као почетак њеног круњења. Међутим, два узастопна напада на аеродром у Карачију су показала сасвим супротно.

„Прихватамо одговорност и за други успешан напад. Успешно постижемо све зацртане циљеве и убудуће ћемо наставити са оваквим акцијама”, рекао је Ројтерсу портпарол пакистанских талибана.

Накнадна истрага је утврдила да су талибански специјалци приликом првог напада на аеродром са собом носили храну, воду и муницију, што указује да су се спремали за дугорочну опсаду и да су имали велике амбиције можда чак и да отму путнички авион или дигну у ваздух неколико летелица.

Такву смелост не испољавају уплашени екстремисти, већ само они који су свесни своје снаге па не оклевају да покажу зубе, оцењују експерти.

„Унутрашњим поделама талибански покрет је само постао чудовиште са више глава”, оцењује за „Њујорк тајмс” један пензионисани припадник пакистанских безбедносних снага.

Лист оцењује да кључ за талибанску снагу треба тражити у мрежи савеза коју су створили међу другим милитантним групама у провинцији Северни Вазиристан, региону уз границу са Авганистаном који је од 2001. еволуирао у место на којем се укрштају токови новца намењеног за финансирање џихадиста.

Главни савезник талибана је мрежа Хакани, авганистанска побуњеничка група која је у заточеништву пет година држала америчког војника Боуа Бергдала и пре неколико дана га је ослободила као противуслугу за америчко ослобађање пет високо позиционираних талибана из злогласног затвора Гвантанамо.

Међутим, подржавају их и још неке милитантне групе које су се зачеле на другом месту, а касније су се укључиле у талибанску борбу. Главни међу њима су Узбеци, тврдоглави борци који су после терористичког напада на САД 11. септембра 2001. следили Осаму бин Ладена у Пакистан. Од тада су постали важан елемент у побуњеничком покрету, а борцима у Пакистану су омогућили интензивну војну обуку.

Два везана напада у Карачију међутим одударају од устаљеног обрасца досадашњих терористичких активности у Пакистану. На њиховој мети су досад углавном биле војне базе, полиција и пијаце на којима се окупљају сиромашнији Пакистанци. Напад на аеродром, симбол привилегија богатих становника Карачија, ипак је сигнал да ће талибани у неким будућим активностима и те како играти на карту изненађења.