Мање струје, али рестрикције не прете

Термоелектрана „Никола Тесла” у Обреновцу ће, због последица поплава и мање испоруке угља из „Колубаре” почетком зиме производити за око 30 одсто мање струје у односу на план, најавио је јуче директор ове ТЕ Чедомир Поноћко.

– ТЕНТ је спреман за зиму, али ће угља недостајати, рекао је он, објаснивши да се из „Колубаре” у ТЕНТ сада довози између 40.000 и 45.000 тона угља на дан, а да се за месец дана очекује да та количина достигне 65.000 тона, што је довољно за око 60 одсто производње те термоелектране.

Уобичајено је да се зими допрема око 90.000 тона угља дневно из „Колубаре”. У току лета неће бити проблема, али већ од октобра и новембра, када порасте потрошња струје, ТЕНТ неће бити у стању да испоручује онолико струје колико је планирано, упозорио је он.

– Због последица поплава радиће се ревизија пословног плана ЕПС-а, а ово привредно друштво, које је осигурано код „Винер осигурања” очекује да ће ова осигуравајућа кућа надокнадити штету ТЕНТ-у, каже Поноћко.

Прве процене показују да је само у „Колубари”, која је у саставу Привредног друштва ТЕНТ, штета процењена на око четири до пет милиона евра. Када само један термоблок у ТЕНТ-у не ради дневна штета је око 200.000 евра, објаснио је директор обреновачке термоелектране.

Ако се зна да Србија 70 процената укупне производње електричне енергије добија из угља и 30 одсто из хидро потенцијала, јасно је да ће ЕПС морати да, током зиме, више увози струју. У зимском периоду је, иначе, потрошња за око 50 одсто већа него лети.

Упитани прети ли Србији, због недавних поплава и штете коју је електросистем претрпео, несташица струје током зиме, у ЕПС-у за „Политику” одговарају да стабилизација производње електричне енергије зависи од стабилизације производње угља у Рударском басену „Колубара”. Јер, ниво производње угља диктираће ниво набавке недостајуће електричне енергије.

За сада је још рано за прогнозе, јер су у току процене како да се што брже и ефикасније испумпа вода са потопљених колубарских копова „Велики Црљени” и „Тамнава западно поље”, и то је један од најважнијих циљева ЕПС-а, истичу у овом јавном предузећу.

С тим се слаже и Слободан Ружић, бивши помоћник министра енергетике, који каже, да треба избегавати катастрофалне сценарије и најаве о рестрикцијама.

– Тешко је у овом часу без додатне ревизије уопште говорити колико ће струје недостајати током зиме. Мање производње ће сигурно бити, пре свега због мање производње угља, али то може да се каже тек када се буде видело којом брзином се испумпава вода с угљенокопа, опоравља опрема... Колико ће недостајати струје зависиће и од тога какво је стање на акумулацијама, односно на језерима, каже он.

Тек када се све то буде знало може се рећи колико ће укупно недостајати струје. Све пре тога било би чисто нагађање. Јер, ако неко сада каже колико ће струје недостајати, то је сигуран сигнал за раст цена овог енергента на берзи.

Ружић сматра да о рестрикцијама нема ни говора, али да би се избегао и тај најгори сценарио ЕПС у наредних месец дана треба да дефинише увоз струје и обезбеди је за зиму.

– Струја се купује сада када је јефтинија, јер се очекује да ће током зиме бити скупља. Овај период ЕПС треба да искористи и за пуњење акумулација како би до почетка јесени и грејне сезоне сви капацитети били максимално попуњени. Ту мислим и на реверзибилну хидроелектрану „Бајина Башта”, каже он.

На питање да ли је заиста за ревитализацију, после поплава појединих привредних друштава, потребно и до две године, Ружић верује, да ће се тај опоравак завршити много пре.

Њему је тешко да у овом часу претпостави за колико би струја током зиме могла да поскупи и каже да ће то зависити и од тога да ли проблем у снабдевању има само у Србији, или је у међувремену дошло до неких хаварија у околним земљама... Ако би се догодило ово друго, то би се додатно рефлектовало на цену струје, која ће и овако бити скупља, закључује Ружић.